Баштенски центри, пољопривредне трговине и цвећаре сваке јесени нам нуде луковице шафрана, зумбула, нарциса, лала, озимица, висибаба и осталих врста луковичастог цвећа отпорних на ниске температуре. Купите ли их, посадите их најкасније до краја октобра - до садње нека буду на хладном - како би луковице имале довољно времена да до зиме развију добар коренов систем. Ипак не ваља их посадити ни прерано, јер би за топлог времена могли почети да расту и надземни делови биљке па после страдати од мраза. При куповини бирајте само здраве и неоштећене луковице и пазите да на њима не буде мрља ни сивкастих мицелија гљивица. Цветне луковице посадите на осунчане гредице на којима у протекле две, три године нисте узгајали луковичасто цвеће. У тлу, наиме, неколико година може да преживи гљивица која на луковицама узрокује сиву плесан, лат. Botritis. Болест је чешћа у сеновитим деловима баште и на влажним непропусним земљиштима на којима се после кише вода дуго задржава. Гљивичне су болести честе и на земљиштима обилно пођубреним азотним ђубривима. Зато за ђубрење луковичастог цвећа увек бирајте само зрело компостирано, а не свеже стајско ђубриво, као и минерална ђубрива са већим уделом фосфора и калијума.


Луковичасто цвеће најбоље успева на пропусном, песковито-иловастом земљишту са много хумуса. Празну леју дубоко окопајте, па је припремите за садњу тако што површински слој тла ископате и одвојите у колица. Тло поспите слојем песка, па у њега чврсто утисните луковице. Баците ли луковице насумично на припремљену површину па их посадите онде где падну, гредица ће у пролеће деловати природније. Земљи коју сте одвојили у колица додајте три шаке минералног ђубрива и најмање 10 литара компоста или тресета. Све добро помешајте мотиком у колицима, добијеном мешавином прекријте луковице, па површину гредице лагано притисните. Поједине врсте садите у групама усклађујући их према висини.



Осим у посебну цветну гредицу, луковичасто цвеће можете посадити и на утрини, у камењару, међу двогодишње биљке, око трајног и украсног жбуња, уз вишегодишње поврће као и под воћке и украсно дрвеће, користећи посебну цилиндричну садилицу за појединачну садњу. Ситне луковице можете посадити и помоћу уске дугуљасте конзерве којој одстраните поклопац и дно. Када садилицом направите рупу, на дно ставите мало песка, како испод луковица не би остао ваздушни јастук. Не стављајте испод луковица компост јер ће он предуго задржавати влагу.


При садњи пазите на најповољнију дубину за сваку врсту луковичастог цвећа, придржавајући се правила да луковица мора бити прекривена слојем земље који је двоструко дебљи од њене висине. Желите ли их оставили на истом месту неколико година, пособно ако је тло јако суво и песковито, дубина садње може бити и мало већа од уобичајене. У хладнијим планинским крајевима, посебно ако је зима дуга и оштра, тло након садње прекријте слојем лишћа, компоста или тресета. И чекајте пролеће, кад ће луковичасто цвеће засијати у пуном сјају.





Текст преузет са http://staravrtlarica.blogspot.com/