Рушење породице неизбежно повлачи и рушење нације. Крах родитељског ауторитета у породици рађа крах свих идеала у друштву. Из тога се рађа анархија, супротстављање и сукоб поколења.
Најважнија и најспецифичнија улога родитељског делања јесте волети и васпитавати своју децу, одгајити у њима живу веру у Бога, увиђање своје вредности у очима Божијим и осећање сигурности у то да је с Њим у овом животу могуће све (Мк. 9,23).
Однос деце према родитељима, као у огледалу одражава однос родитеља према Богу. Да би се променила деца пре свега је неопходно да се пред Богом промене родитељи. Захтевати од других више него од себе далеко је лакше и једноставније.
Када треба почети бавити се васпитањем?
Деца не постају верници биолошким наслеђивањем. Аутоматски вера никада не прелази с родитеља на децу. Вера увек долази од слушања, а слушање од Речи Божије (Рим. 10,17).