Биофунгициди су препарати на бази корисних микрорганизама – гљива, бактерија и квасаца, који нападају или контролишу развој проузроковача биљних болести. Корисни микроорганизми могу да заштите биљку домаћина од патогена на четири начина: директном компетицијом, антибиозом, предаторством и индукцијом отпорности биљке.

- Директна компетиција значи да се корен или плод биљке домаћина насели примењеним организмом пре него што дође до инфекције проузроковачем болести.

- Антибиоза значи да биолошки агенс лучи токсин који успорава раст патогена.

- Под предаторством или паразитизмом се подразумева да биолошки агенс напада и храни се патогеним организмом.

- Индукована или изазвана отпорност биљке домаћина се јавља када се у биљци активира одбрамбени систем за успоравање инфекције.


Биофунгициди на бази гљивица

1. Гљивица Ampelomyces quisqualis, у препарату AQ 10 са спорама гљивице – хиперпаразит рода Erysiphaceae, проузроковача пепелнице. Њене споре клијају када је релативна влажност ваздуха преко 60 %. Када продре у хифе паразита, после 2-4 часа, хиперпаразит се развија независно од услова спољне средине. На крају се прекида развој пепелнице на јабучастом воћу, виновој лози, тиквама, украсном биљу, јагодама и поврћу. Овај хиперпаразит паразитира све проузроковаче пепелница.

2. Споре гљивице Coniothyrium minitans, у препарату CONTANS – користи се против склероција гљиве Sclerotinia у земљишту. Клијањем споре продиру у унутрашњост склероције кроз пукотине на површини, прорастају је и уништавају. Уноси се у земљиште инкорпорацијом пре сетве 2-8 kg/hа или после жетве 1-2 kg/hа.

3. Candida oleophila – препарат ASPIRE, користи се против трулежи плодова у складишту. Има јаку компетитивну способност за хранљиве материје и простор, па као антагонист не дозвољава развој проузроковача трулежи плода, ма да има података да секрецијом разних ензима врши разградњу њиховог ћелијског зида.

4. Trichoderma harzianum – препарати TRIANUM и TRIFENDER. Хифе ове гљивице се обавијају око хифа паразита и луче ензиме који разграђују ћелијски зид (микопаразитизам). Новијим истраживањима је утврђен директан ефекат на биљку домаћина, тако што продирањем у ткиво корена изазива низ биохемијских промена, који појачавају одбрамбени механизам биљке. Клијавост се повећава за 30 %, а пораст корена за 95 %. Користи се .против земљишних патогених гљивица – Pythium, Rhizoctonia, Fusarium, Sclerotinia, Verticillium …, као и против Botrytis cinerea на виновој лози и јагоди. Познат је податак да је паприка успешно гајена у монокултури 17 година на земљишту које је третирано гљивицом Trichoderma.

5. Pythium oligandrum – препарат POLYVERSUM. Користи се против 20 врста патогених земљишних гљивица, међу њима и Verticillium, Alternaria, Sclerotinia, против патогена семена, сиве трулежи грожђа и малине. Ова гљивица делује на два начина. Као хиперпаразит колонизује фитопатогене гљиве на семену и у ризосфери третираних биљака. Други начин је продукција супстанци које стимулишу ћелијски зид биљке да ствара морфолошке и физиолошке баријере у одбрани од инвазије патогена. Исто тако, стимулише раст биљке повећањем усвајања фосфора.

6. Aureobasidium pullulans – препарат BONI PROTECT, против Erwinia amilovora, затим Botrytis cinerea, Penicilium expansum, Monilia fructigena на ускладиштеном воћу, а и против Fusarium и Alternaria.



Биофунгициди на бази квасаца

1. Rhodotorula glutinis и још преко 50 врста квасаца изолованих са површине различитих плодова – делују као антагонисти против изазивача трулежи воћа, компетицијом за шећере на површини плода.



Биофунгициди на бази бактерија

1. Streptomyces griseoviridis – у препарату MYCOSTOP, земљишна бактерија ризосфере, користи се наношењем на семе против земљишних патогена – Fusarium, Alternaria, Phytophtora, Pythium, Rhizoctonia и Botrytis, потапањем расада, третирањем земљишта и фолијарно. Колонизује корен биљке пре појаве патогена, лишавајући их простора и хранљивих материја, тако да се мора применити превентивно.




2. Bacillus subtilis var. amyloliquefaciens – препарати BOTOKILLER, SUBTILEX, D-STOP, FITOSPORIN, RHIZOVITAL – користи се против земљишних патогених гљивица – Verticillium, Fusarium, Rhizoctonia, Aspergilus, и бактерија – Ralstonia, Xanthomonas campestris vesicatoria. Примењује се наношењем на семе, а фолијарно против Botrytis cinerea и пепелнице јагоде. Механизам деловања се заснива на колонизацији корена биљке бактеријом и компетицији са патогеним организмима.

3. Pseudomonas aureofaciens – препарат ELENA, у заштити јечма од трулежи корена (фузариоза и хелминтоспориоза) и од плеснивости семена. Користи се наношењем на семе.




Драгомир Радић, дипл. инж. пољ.