Biofungicidi su preparati na bazi korisnih mikrorganizama – gljiva, bakterija i kvasaca, koji napadaju ili kontrolišu razvoj prouzrokovača biljnih bolesti. Korisni mikroorganizmi mogu da zaštite biljku domaćina od patogena na četiri načina: direktnom kompeticijom, antibiozom, predatorstvom i indukcijom otpornosti biljke.

- Direktna kompeticija znači da se koren ili plod biljke domaćina naseli primenjenim organizmom pre nego što dođe do infekcije prouzrokovačem bolesti.

- Antibioza znači da biološki agens luči toksin koji usporava rast patogena.

- Pod predatorstvom ili parazitizmom se podrazumeva da biološki agens napada i hrani se patogenim organizmom.

- Indukovana ili izazvana otpornost biljke domaćina se javlja kada se u biljci aktivira odbrambeni sistem za usporavanje infekcije.


Biofungicidi na bazi gljivica

1. Gljivica Ampelomyces quisqualis, u preparatu AQ 10 sa sporama gljivice – hiperparazit roda Erysiphaceae, prouzrokovača pepelnice. Njene spore klijaju kada je relativna vlažnost vazduha preko 60 %. Kada prodre u hife parazita, posle 2-4 časa, hiperparazit se razvija nezavisno od uslova spoljne sredine. Na kraju se prekida razvoj pepelnice na jabučastom voću, vinovoj lozi, tikvama, ukrasnom bilju, jagodama i povrću. Ovaj hiperparazit parazitira sve prouzrokovače pepelnica.

2. Spore gljivice Coniothyrium minitans, u preparatu CONTANS – koristi se protiv sklerocija gljive Sclerotinia u zemljištu. Klijanjem spore prodiru u unutrašnjost sklerocije kroz pukotine na površini, prorastaju je i uništavaju. Unosi se u zemljište inkorporacijom pre setve 2-8 kg/ha ili posle žetve 1-2 kg/ha.

3. Candida oleophila – preparat ASPIRE, koristi se protiv truleži plodova u skladištu. Ima jaku kompetitivnu sposobnost za hranljive materije i prostor, pa kao antagonist ne dozvoljava razvoj prouzrokovača truleži ploda, ma da ima podataka da sekrecijom raznih enzima vrši razgradnju njihovog ćelijskog zida.

4. Trichoderma harzianum – preparati TRIANUM i TRIFENDER. Hife ove gljivice se obavijaju oko hifa parazita i luče enzime koji razgrađuju ćelijski zid (mikoparazitizam). Novijim istraživanjima je utvrđen direktan efekat na biljku domaćina, tako što prodiranjem u tkivo korena izaziva niz biohemijskih promena, koji pojačavaju odbrambeni mehanizam biljke. Klijavost se povećava za 30 %, a porast korena za 95 %. Koristi se .protiv zemljišnih patogenih gljivica – Pythium, Rhizoctonia, Fusarium, Sclerotinia, Verticillium …, kao i protiv Botrytis cinerea na vinovoj lozi i jagodi. Poznat je podatak da je paprika uspešno gajena u monokulturi 17 godina na zemljištu koje je tretirano gljivicom Trichoderma.

5. Pythium oligandrum – preparat POLYVERSUM. Koristi se protiv 20 vrsta patogenih zemljišnih gljivica, među njima i Verticillium, Alternaria, Sclerotinia, protiv patogena semena, sive truleži grožđa i maline. Ova gljivica deluje na dva načina. Kao hiperparazit kolonizuje fitopatogene gljive na semenu i u rizosferi tretiranih biljaka. Drugi način je produkcija supstanci koje stimulišu ćelijski zid biljke da stvara morfološke i fiziološke barijere u odbrani od invazije patogena. Isto tako, stimuliše rast biljke povećanjem usvajanja fosfora.

6. Aureobasidium pullulans – preparat BONI PROTECT, protiv Erwinia amilovora, zatim Botrytis cinerea, Penicilium expansum, Monilia fructigena na uskladištenom voću, a i protiv Fusarium i Alternaria.



Biofungicidi na bazi kvasaca

1. Rhodotorula glutinis i još preko 50 vrsta kvasaca izolovanih sa površine različitih plodova – deluju kao antagonisti protiv izazivača truleži voća, kompeticijom za šećere na površini ploda.



Biofungicidi na bazi bakterija

1. Streptomyces griseoviridis – u preparatu MYCOSTOP, zemljišna bakterija rizosfere, koristi se nanošenjem na seme protiv zemljišnih patogena – Fusarium, Alternaria, Phytophtora, Pythium, Rhizoctonia i Botrytis, potapanjem rasada, tretiranjem zemljišta i folijarno. Kolonizuje koren biljke pre pojave patogena, lišavajući ih prostora i hranljivih materija, tako da se mora primeniti preventivno.




2. Bacillus subtilis var. amyloliquefaciens – preparati BOTOKILLER, SUBTILEX, D-STOP, FITOSPORIN, RHIZOVITAL – koristi se protiv zemljišnih patogenih gljivica – Verticillium, Fusarium, Rhizoctonia, Aspergilus, i bakterija – Ralstonia, Xanthomonas campestris vesicatoria. Primenjuje se nanošenjem na seme, a folijarno protiv Botrytis cinerea i pepelnice jagode. Mehanizam delovanja se zasniva na kolonizaciji korena biljke bakterijom i kompeticiji sa patogenim organizmima.

3. Pseudomonas aureofaciens – preparat ELENA, u zaštiti ječma od truleži korena (fuzarioza i helmintosporioza) i od plesnivosti semena. Koristi se nanošenjem na seme.




Dragomir Radić, dipl. inž. polj.