Lathyrus sativus


Семе састрице је по хемиском саставу јако слична семену сочива. Користи се за људску исхрану, веома је добро вариво и користи се за справљење разних јела, раскувава се као пасуљ. Брашно састрице се користи за производњу разних пецива.


У индустрији семе служи као сировина за производњу казеина, односно разних лепкова отпорних на воду, неких пластичних маса.Такође се прави квалитетна концентрована сточна храна. Зелена маса и сено су квалитетна кабаста сточна храна, слама и плева се могу успешно користити у исхрани преживара.


Највише се гаји у земљама бившег СССР-а, док се у Европи гаји на малим површинама, највише у Шпанији, а код нас су то јако мале површине тако да је њена производња код нас сасвим безначајна.


Састрица је једногодишња зељаста биљка, вегетациони период је од 80-110 дана. Састрица јако добро подноси сушу, нарочито у првом делу вегетације и биљка је дугог дана. Успева на дубоким плодном земљишту али добро успева и на нешто лакшим земљиштима. Обавезно се гаји у плодореду где долази после разних усева,а одличан је предусев за озиму пшеницу.



Основна обрада је у јесен на дубини око 30цм, а у пролеће се затварају бразде врши се одмах и предсетвена припрема земљишта, при чему се формира растресит слој од 8-10cm. Састрица има релативно велике потребе за хранивима, али их и релативно добро користи из земљишта. Сеје се рано у пролеће када и јара права жита. Сетва може да буде у уским редовима 12-15cm или нешто шире, а густина усева је 130-150 биљака/m2, дубина сетве је 5-8cm.


Мера неге се састоји у култивирању и заштити од корова. Жетва се обавља када махуна у доњем делу стабла буде зрела и то вишефазно или двофазно. Усев се коси, досушује у откосима 5-7 дана а затим се врши комбајнирање.




Стефановић Владица дипл.инг.