Zdrava Srbija Instagram

НЕ ПАЛИТЕ ЊИВЕ


Ратарство, 25.06.2013.
Саша Бугарчић

Bookmark and Share


Новија истраживања указују на то да се паљењем стрњишта, ливада и пашњака, сем што се уништава комплетна биљна маса која је присутна на њиви, уништава и комплетна микрофлора и микрофауна на тој парцели и то до 5 cm у дубину.Самим тим се уништава огромна количина биљне масе која може да се употреби као зеленишно ђубриво и огроман број микроорганизама који разлажу ту биомасу и који преводе минералне материје у облике који су приступачни биљкама за исхрану.


Поред наведеног долази и до смањења садржаја хумуса у земљишту и до нарушавања структуре земљишта,а околина се загађује пепелом и димом. Такође велике штете могу да настану и по околину на тај начин јер ватра може да се прошири на следећу њиву,затим на оближњу шуму и за врло кратко време Ви доспете у ситуацију да Вам ватром буде захваћено неколико стотина хектара најплоднијих ораница и најбољих шума, као што је то био случај претходних година. Овакве ствари се дешавају углавном због немара и непажње а највећим делом због незнања. Ова појава је највише изражена у сушним годинама.Најбољи савет који Вам у овом тренутку може дати Пољопривредна стручна служба је да не палите своје њиве већ да их заорете.


За уништавање изниклих корова на Вашим стрњиштима можете применити следећи практичан савет.
Урадите плитко заоравање стрњишта како би сте сузбили изникле корове и испровоцирали нове корове да никну,самим тим се чува и влага у земљишту. Ове мера Вам омогућава благовремену припрему њиве за наредни усев.



Уколико се ипак и поред свих савета и препорука одлучите да палите своје стрњике, молимо Вас да предузмете следеће мере предострожности:

- обавезно заштитите њиву тако што ће те,зависно од количине биљних остатака на њој,

- заорати исту са све 4 стране са минимум 5-6 бразда

- потребно је имати цистерну са водом поред њиве коју палите

- не напуштајте њиву док се ватра скроз не угаси



Паљевине су опасне из многобројних разлога:

- Зато што гасови, дим и пепео доприносе глобалном загревању због кога страда клима на целој планети, изазивајући опасне последице (урагани, поплаве и суше, повећање температуре ваздуха, изумирање бројних врста биљака и животиња итд.).

- Гасови који се ослобађају у атмосферу, посебно ако се при томе пале још и пластика, гуме и други отпад, изазивају опасне последице по здравље, па и астму, канцер и друго.

- Паљењем на њивама, посебно када се при томе запаљеном гумом окружи њива и направи ватрени обруч, страда велики број дивљих животиња – срна, зечева, лисица, птица итд. Није редак случај да се при таквом подухвату изгори и човек који пали њиву, или задобије по живот опасне опекотине. Скоро сваке године страда неко од таквих пољопривредника.

- При паљењу се развија велика температура која уништава плодоносни слој земљишта и убијају се корисни микроорганизми тла, кишне глисте и друге ситне животиње које су важне за равнотежу у тлу и стварање хумуса.

- После паљења , плодоносни слој тла прекривен пепелом претвара се у прашину коју лако односе ветрови и спирају кише, нестаје слој који је најбитнији за доношење рода у следећој жетви.

- Ватра на њивама, по пољима, дуж канала и на другим местима може се проширити и изазвати шумске пожаре. Сваке године у Србији изгори више стотина хектара шума, највише због људске грешке или намерног паљења које измакне контроли. Страдају и усеви на њивама поред оних на којима су паљене стрњике и слама. Штета је непроцењива.

- Паљење на њивама нема ни једну корисну сврху и вишеструко је штетно. Дим који се надвија над путем опасно угрожава безбедност у саобраћају и у незгодама које том приликом настају могу страдати људи. Возачи не виде испред себе а морају да журе јер их дим гуши, и на тај начин лако настају судари и губљење контроле над возилом уз слетање са пута.



Поштовани пољопривредни произвођачи, апелујемо на све Вас који сте власници парцела са којих су пожњевена, да не палите своје стрњике, јер на тај начин можете изазвати несагледиве штетне последице како по Вас тако и по околину у којој сви ми живимо.




Текст преузет са https://www.agroinfotel.net/


Bookmark and Share

Mala Pijaca