Novija istraživanja ukazuju na to da se paljenjem strnjišta, livada i pašnjaka, sem što se uništava kompletna biljna masa koja je prisutna na njivi, uništava i kompletna mikroflora i mikrofauna na toj parceli i to do 5 cm u dubinu.Samim tim se uništava ogromna količina biljne mase koja može da se upotrebi kao zelenišno đubrivo i ogroman broj mikroorganizama koji razlažu tu biomasu i koji prevode mineralne materije u oblike koji su pristupačni biljkama za ishranu.


Pored navedenog dolazi i do smanjenja sadržaja humusa u zemljištu i do narušavanja strukture zemljišta,a okolina se zagađuje pepelom i dimom. Takođe velike štete mogu da nastanu i po okolinu na taj način jer vatra može da se proširi na sledeću njivu,zatim na obližnju šumu i za vrlo kratko vreme Vi dospete u situaciju da Vam vatrom bude zahvaćeno nekoliko stotina hektara najplodnijih oranica i najboljih šuma, kao što je to bio slučaj prethodnih godina. Ovakve stvari se dešavaju uglavnom zbog nemara i nepažnje a najvećim delom zbog neznanja. Ova pojava je najviše izražena u sušnim godinama.Najbolji savet koji Vam u ovom trenutku može dati Poljoprivredna stručna služba je da ne palite svoje njive već da ih zaorete.


Za uništavanje izniklih korova na Vašim strnjištima možete primeniti sledeći praktičan savet.
Uradite plitko zaoravanje strnjišta kako bi ste suzbili iznikle korove i isprovocirali nove korove da niknu,samim tim se čuva i vlaga u zemljištu. Ove mera Vam omogućava blagovremenu pripremu njive za naredni usev.



Ukoliko se ipak i pored svih saveta i preporuka odlučite da palite svoje strnjike, molimo Vas da preduzmete sledeće mere predostrožnosti:

- obavezno zaštitite njivu tako što će te,zavisno od količine biljnih ostataka na njoj,

- zaorati istu sa sve 4 strane sa minimum 5-6 brazda

- potrebno je imati cisternu sa vodom pored njive koju palite

- ne napuštajte njivu dok se vatra skroz ne ugasi



Paljevine su opasne iz mnogobrojnih razloga:

- Zato što gasovi, dim i pepeo doprinose globalnom zagrevanju zbog koga strada klima na celoj planeti, izazivajući opasne posledice (uragani, poplave i suše, povećanje temperature vazduha, izumiranje brojnih vrsta biljaka i životinja itd.).

- Gasovi koji se oslobađaju u atmosferu, posebno ako se pri tome pale još i plastika, gume i drugi otpad, izazivaju opasne posledice po zdravlje, pa i astmu, kancer i drugo.

- Paljenjem na njivama, posebno kada se pri tome zapaljenom gumom okruži njiva i napravi vatreni obruč, strada veliki broj divljih životinja – srna, zečeva, lisica, ptica itd. Nije redak slučaj da se pri takvom poduhvatu izgori i čovek koji pali njivu, ili zadobije po život opasne opekotine. Skoro svake godine strada neko od takvih poljoprivrednika.

- Pri paljenju se razvija velika temperatura koja uništava plodonosni sloj zemljišta i ubijaju se korisni mikroorganizmi tla, kišne gliste i druge sitne životinje koje su važne za ravnotežu u tlu i stvaranje humusa.

- Posle paljenja , plodonosni sloj tla prekriven pepelom pretvara se u prašinu koju lako odnose vetrovi i spiraju kiše, nestaje sloj koji je najbitniji za donošenje roda u sledećoj žetvi.

- Vatra na njivama, po poljima, duž kanala i na drugim mestima može se proširiti i izazvati šumske požare. Svake godine u Srbiji izgori više stotina hektara šuma, najviše zbog ljudske greške ili namernog paljenja koje izmakne kontroli. Stradaju i usevi na njivama pored onih na kojima su paljene strnjike i slama. Šteta je neprocenjiva.

- Paljenje na njivama nema ni jednu korisnu svrhu i višestruko je štetno. Dim koji se nadvija nad putem opasno ugrožava bezbednost u saobraćaju i u nezgodama koje tom prilikom nastaju mogu stradati ljudi. Vozači ne vide ispred sebe a moraju da žure jer ih dim guši, i na taj način lako nastaju sudari i gubljenje kontrole nad vozilom uz sletanje sa puta.



Poštovani poljoprivredni proizvođači, apelujemo na sve Vas koji ste vlasnici parcela sa kojih su požnjevena, da ne palite svoje strnjike, jer na taj način možete izazvati nesagledive štetne posledice kako po Vas tako i po okolinu u kojoj svi mi živimo.




Tekst preuzet sa https://www.agroinfotel.net/