Јесен је период када већина воћара који су планирали подизање нових засада обавља садњу. Ове јесени временски услови у Западној Србији су погодовали воћарима који су имали довољно лепих дана да обаве завршне припреме око садње , набаве саднице и обаве садњу. Посађене саднице треба скратити током пролећа на одређену висину у зависности од воћне врсте и система гајења.


Да би се избегле штете које сваке зиме настају од зечева и срна потребно је младе воћке добро заштитити. Најбоље је оградити цео засад плетеном жицом али је та мера доста скупа па се у пракси најчешће стабла штите појединачно пластичним мрежицама , увијањем стабла тракама од натрон папира , шаровином и сл. Треба избегавати заштиту стабала од трака добијених сечењем пластичних џакова или ређањем пластичних флаша уз стабло.


Од хемијских препарата могу се користити репеленти који својим мирисом одбијају дивљач. Премазивање стабла са ужеглом свињском масти или сланином може да одбије дивљач али је и контрапродуктивно јер маст се временом упије у кору па може доћи до сушења младих воћки.



Током зимских месеци засад треба редовно обилазити и реаговати уколико се примети да је на неким местима попустила ограда или очистити снежни нанос уз ограду. Уколико зими буде са доста снежних падавина пожељно је разгрнути снег око воћки и тако онемогућити зечеве да дохвате скелетне гране .


Зечеви се лако крећу по снегу кад почне да копни и тада могу дохватити незаштићене гране. Уколико смо проценили да је штета велика и да је кора огуљена око целог стабла тј направљен круг око стабла такве воћке у пролеће треба прекратити испод огуљеног места да би потенцирали пораст младара из тог здравог дела који мора бити изнад места калемљења.




Aко се садња не обави у току јесени саднице је потребно утрапити до момента садње. Са садним материјалом треба поступати опрезно како би се сачувао од исушивања, измрзавања, механичких оштећења као и од оштећења од мишева и зечева.



Ђорђе Совиљ дипл.инг