Jesen je period kada većina voćara koji su planirali podizanje novih zasada obavlja sadnju. Ove jeseni vremenski uslovi u Zapadnoj Srbiji su pogodovali voćarima koji su imali dovoljno lepih dana da obave završne pripreme oko sadnje , nabave sadnice i obave sadnju. Posađene sadnice treba skratiti tokom proleća na određenu visinu u zavisnosti od voćne vrste i sistema gajenja.


Da bi se izbegle štete koje svake zime nastaju od zečeva i srna potrebno je mlade voćke dobro zaštititi. Najbolje je ograditi ceo zasad pletenom žicom ali je ta mera dosta skupa pa se u praksi najčešće stabla štite pojedinačno plastičnim mrežicama , uvijanjem stabla trakama od natron papira , šarovinom i sl. Treba izbegavati zaštitu stabala od traka dobijenih sečenjem plastičnih džakova ili ređanjem plastičnih flaša uz stablo.


Od hemijskih preparata mogu se koristiti repelenti koji svojim mirisom odbijaju divljač. Premazivanje stabla sa užeglom svinjskom masti ili slaninom može da odbije divljač ali je i kontraproduktivno jer mast se vremenom upije u koru pa može doći do sušenja mladih voćki.



Tokom zimskih meseci zasad treba redovno obilaziti i reagovati ukoliko se primeti da je na nekim mestima popustila ograda ili očistiti snežni nanos uz ogradu. Ukoliko zimi bude sa dosta snežnih padavina poželjno je razgrnuti sneg oko voćki i tako onemogućiti zečeve da dohvate skeletne grane .


Zečevi se lako kreću po snegu kad počne da kopni i tada mogu dohvatiti nezaštićene grane. Ukoliko smo procenili da je šteta velika i da je kora oguljena oko celog stabla tj napravljen krug oko stabla takve voćke u proleće treba prekratiti ispod oguljenog mesta da bi potencirali porast mladara iz tog zdravog dela koji mora biti iznad mesta kalemljenja.




Ako se sadnja ne obavi u toku jeseni sadnice je potrebno utrapiti do momenta sadnje. Sa sadnim materijalom treba postupati oprezno kako bi se sačuvao od isušivanja, izmrzavanja, mehaničkih oštećenja kao i od oštećenja od miševa i zečeva.



Đorđe Sovilj dipl.ing