Купина успева до надморске висине од 600m. Подноси различите типове земљишта, лако се размножава вегетативним путем. Добра је медоносна паша. Доста је отпорна на болести и штеточине. У пуну родност купина улази у трећој години. Приноси у органској производњи могу бити око 9-15t/hа.

Гајење купине је могуће на брдовитим и мање доступним површинама, тако да се такви терени могу боље искористити. Недостатак код купине је што су плодови осетљиви према транспорту и труљењу па због тога пре бербе морамо знати шта са плодовима. За бербу купине унапред све треба бити припремљено.

Њени плодови имају високу вредност, делују дијетно-профилактички, дијетно-терапеутски и имају заштитну улогу јер у себи садрже киселине, шећер, минерале, пектине, витаминеи др. У прехрамбеној индустрији користи се као одлична сировина за добијање сокова, купинових вина, сирћета, сирупа, џемова, компота, желеа.





Препоручене сорте купине за органску производњу:
Tornfri (само у топлијим подручијима и благим падинама), Loh nes, Čester tornless, Triple craun, Karaka black, Helen (веома отпорна према љубичастој пегавости и већини других болести), Loh taj.




Купини погодују топлији крајеви и јужне експозиције. Најбољи су благи нагиби. Треба јој осигурати влагу. Избалансирано ђубрење и наводњавање повећавају отпорност купине на ниске температуре. Купина не подноси висок садржај калцијума. Нису пожељни јако ветровити предели. Купињаке не подизати покрај дивљих купињака (заједничке болести и штеточине). Купину је могуће узгајати и у сушнијим климатским подручијима али уз систем за наводњавање.


Коришћена литература: Органска производња шљиве, купине и малине, доц.др. Милица Фотирић Акшић


Ана Прокић