Fenološki kalendar.

April je mesec u kome obično cvetaju sve biljke ranocvetnice. U aprilu cvetaju sve voćke – kruška, šljiva, breskva, trešnja, višnja, jabuka, orah, ribizla (crna i crvena) i dr. šumske vrste, topole, javor, jasen, bukva, breza, divlji kesten, trnjine, si­birski bagrem (karagan); ukrasno rastinje – japanska dunja, mahonija, jorgovan, trave – mrtva kopriva, đurđevak, maslačak, veronika i dr. Sa svih ovih biljaka pčele skupljaju polen i nektar.



Stanje pčelinjih društava.

Pčelinje klube više nije jako zbijeno i polaganje jaja i razvoj pčelinjih društa­va brzo napreduje. Tome doprinosi sve veći dotok po­lena i nektara, toplo vreme, kao i znatna količina no­voizleglih mladih pčela pogotovo posle 7 aprila, čija je sposobnost hranjenja 3-4 puta veća nego sposobnost prezimelih pčela. Po­vršine zauzete leglom brzo se povećavaju, a rezerve hrane se smanjuju. Kod jakih pčelinjih društava leglo zauzima preko 5-6-7 ramova, a kod slabijih 2-3 do 4 rama pokrivajući skoro čitave satove. Ako dotok nektara nije redovan, pčelinje društvo troši 4-5 kg hrane iz zaliha.



Krajem aprila stare prezimele pčele su već pot­puno zamenjene mladim pčelama. Tada se javlja i prvo trutovo leglo. Uslovi su vrlo povoljni za odva­janje voska, što pokazuju i produženi i pobeleli zido­vi ćelija u gornjem delu satova, gde pčele stvaraju široke vence svežeg nektara oko legla.


Rad pčelara.

April je jedan od meseci u kome je rad pčelara najintenzivniji. Ukoliko u toku marta nije iz­vršen glavni pregled, treba ga obaviti početkom aprila. Ulažu se napori za neometan razvoj pčelinjeg društva i gnezda se, u zavisnosti od potrebe, proširuju. To tre­ba vršiti pažljivo, jer ponovo nastupaju hladni dani i leglo se može prehladiti i oboleti od evropske truleži koja bi se kasnije mogla pretvoriti i u američku trulež. Ne treba žuriti sa takozvanim odzimljavanjem.

Mate­rijale za utopljavanje kod LR (novine iznad legla) treba držati do cvetanja bagrema, a u košnici unutra dok ima mesta. Treba otvoriti poklopčiće starog meda po satovima i stimulativno prihraniti društva šećernim sirupom, kome su dodate belančevine, ukoliko nema dovoljno polena. Treba iskoristiti sposobnost pčela da odvajaju vosak za izgradnju novih satova (radi obnove gnezda) i staviti ram građevnjak za proizvodnju vos­ka. Preduzimaju se mere protiv odgajivanja trutova i prelaza pčelinjih društava u rojno stanje.


Ukoliko se i pored uloženih napora neka slaba pče­linja društva u proleće ne razvijaju dobro zbog loših kvaliteta matica, bolje je spojiti 2-3 slaba društva u jedno nego pojačavati svako slabo drustvo posebno. Pre spajanja (15 do 18 časova) treba uništiti njihove ma­tice, a spojenom društvu dati u kavezu rezervnu kva­litetnu maticu dobrog porekla. Time se stvara jedno društvo srednje jačine, koje će uspeti da se dobro raz­vije i da učestvuje u medoberu. Ako se slaba društva ne spoje, pčelar im mora posvetiti mnogo vremena i rada, ali se ona i pored toga neće dobro razviti za glav­nu pašu. Kasnije, kada je vreme povoljno, stvaraju se nova društva.




April mesec je vreme najpogodnije za nabavku pčeli­njih društava i za njihovo prebacivanje u svoje LR ili DB košnice sa pokretnim saćem, Odstranjene, stare i neupotrebljive satove i druge otpatke treba pretopiti. Pčelinja društva se iz­nose u voćnjake, radi oprašivanja, ali se prethodno obavezno moraju preduzeti mere protiv trovanja pče­la. Ukoliko je dat nalog da se pčele zatvore za 2-3 da­na (u zavisnosti od preparata), treba tako postupiti da ne dođe do ugušivanja ili uginuća pčelinjih društava.


Početkom aprila treba organizovati nedelju pošumljavanja. Pčelari treba organizovano i aktivno da se ukljuše u rad na pošumljavanju, sadeći u svom reonu medonosno šumsko rastinje.




STIMULATIVNO SKIDANjE MEDNIH POKLOPACA, OKRETANjE I RAZMEŠTANjE SATOVA


Ponekad se u proleće na srednjim satovima, oko površina sa leglom stvaraju veliki sektori sa starim ili kristalisanim medom. Taj med ometa brzo proširivanje legla po satovima u najtoplijem delu gnezda. U takvom slučaju neophodno je svakih 4-5 dana otvarati ili vi­ljuškom izgrepsti s obe strane četvrtinu sata, pokrivenu medom, da bi se oslobodile ćelije u koje će matica polagati jaja. Da bi pčele brže potrošile kristalisani med, mora se poprskati toplom, slabo osoljenom vodom.


Ukoliko ima meda na srednjim satovima, ne treba ot­varati med na krajnjim satovima, jer će ga pčele pre­nositi u sredinu i tako popuniti prazne ćelije oko legla, što će dovesti do još većeg smanjivanja površina za po­laganje jaja u sredini gnezda. Med sa krajnjih satova treba skinuti tek kada su pčele iskoristile med sa srednjih satova oko legla.




Leglo zauzima obišno prednji deo satova (prema ulazu košnice), a na srednjim satovima ono zauzima veće površine. Neki pčelari, da bi stimulisali polaga­nje jaja, istovremeno skidaju poklopac i okreću ramove za 180° ili raz­meštaju satove sa leglom.


Okreće se srednji sat sa leglom ili satovi koji se na­laze sa obe njegove strane, tako da se površine sa leg­lom poklapaju sa površinama sa medom susednih sato­va, sa kojih treba skinuti poklopce. U težnji da brzo uspostave poremećenu kompaktnost legla, pčele brzo oslobađaju ćelije sa medom, poliraju ih, a matica od­mah počinje da palaže jaja u njih.


Satovi sa leglom razmeštaju se na taj način što se krajnji satovi sa manjim površinama pod leglom pre­meštaju dublje, a na njihovo mesto se stavljaju satovi sa većom površinom pod leglom, i to pokrivenim, jer ono bolje održava toplotu. Istovremeno i sa suprotnih satova treba skinuti medne poklopce i matica počinje da polaže jaja u pripremljene ćelije. Kada se leglo u satovima pomerenim ka kraju izleže, satove treba vra­titi u sredinu za polaganje jaja, a na njihovo mesto sta­viti druge satove sa pokrivenim leglom koje će se tek izleći itd.



Ove stimulišuće mere daju dobar rezultat, ali se mogu preduzimati samo kada je vreme stabilno i kada pčele dobro pokrivaju sve satove u gnezdu. Gnezda košnice moraju biti dobro utopljena sa strane i odozgo, a ulazi suženi. U protivnom leglo se može lako prehla­diti ili može doći do grabeži.



PROŠIRIVANjE GNEZDA I STIMULISANjE RAZMEŠTANjEM NASTAVAKA U LR KOŠNICI



Pčelinja društva, koja su posle prolećnog preg­leda ostavljena na jednom nastavku, kao i novonaseljena društva u proleće, brzo ispunjavaju nastavak pče­lama, leglom, nektarom i polenom. Da se ne bi ometao razvoj pčelinjeg društva, treba staviti drugi nastavak sa izgrađenim satovima. Ako je ispod prvog nastavka bilo medište, ono je već bez hrane i treba ga izvaditi. U zavisnosti od potrebe u drugi nastavak treba staviti i satove sa medom, sa kojih su delimično skinuti poklopci, ili u neke od srednjih satova treba sipati šećerni sirup. I taj se posao obavlja pred veče, posto se prethodno preduzmu sve mere kako ne bi doslo do grabeži. Ako je već počelo građenje sato­va, u drugi nastavak treba staviti i 3-4 rama sa voštanim osnovama.


Primamljene hranom, pčele brzo zauzimaju satove i poliraju ćelije, a matica, privučena toplotom i pčela­ma, penje se u gornji nastavak i polaže jaja u njegove satove. U zavisnosti od snage pčelinjeg dru­štva, vremenskih prilika, dotoka nektara i polena, u drugom nastavku je za 15-20 dana 6-7 ramova već po­punjeno leglom, pčelama i nektarom, a jedan deo pčela pokriva polovinu površine satova donjeg nastavka. U međuvremenu će se izleći skoro čitavo leglo u donjem nastavku. Mada u gornjem nastavku više nema slobod­nih površina za polaganje jaja, matice nerado silaze u donji nastavak, jer se na podnjači nalazi otvor košnice i u to doba godine tamo je hladno. Da pčelinje društvo ne bi zaostajalo u razvitku, treba izvršiti prvo razmeštanje­ oba nastavka.



S1. 1 Razmeštanje nastavaka u LR košnici u proleće:


A – početkom proleća;

B – prvo razmeštanje-dislokacija,

V – drugo razmeštanje,


G – stavljanje trećeg nastavka između dva nastavka košnice;



Ova se radi kada je vreme prilično toplo i postoji dotok nektara i polena kako bi pčele mogle brzo zauzeti iznešeni gore prazniji nastavak, u koji se penje i matica i nastavlja da tamo po­laže jaja. Nakon 15-20 dana nastavak će biti popunjen leglom i tada treba izvršiti drugo razmeštanje nastavaka (Sl. 1)


Pri razmestanju nastavaka koristi se instinkt matice da polaže jaja u gornji nastavak, gde je najtoplije. Isto tako, i pčele instinktivno teže da prenesu hranu iz donjeg u gornji nastavak da bi matici bilo dalje od ulaza košnice i bliže otvorenom leglu, oko koga se stvaraju venci od meda. Tako se stimuliše brzi razvoj pčelinjih društava sa postojecom hranom u košnici, ako je ima u dovoljnoj količini. U tom slučaju pčelar nije primoran da skida medne poklopce i da primenjuje stimulativno prihranjivanje šećernim sirupom, što u velikim pčelinjacima zahteva mnogo rada i vremena. Prolećno prihranjivanje šećernom pogačom i šećernim sirupom sa belančevinama, obavezno je samo kada u nastavcima nema dovoljno polena.



Ako se pčelar pridržava navedene tehnologije, pos­le 15-20 dana od drugog razmeštanja nastavaka, pčelinjem društvu će već biti tesno u oba nastavaka. Da bi se pčelinje društvo moglo nesmetano razvijati i da ne bi ušlo u rojidbeno stanje, pre nastupanja glavne paše, dodaje mu se treći nastavak. Treći nastavak treba staviti kada su oba nastavaka ispunjena pčelama i leglom i kada je vreme povoljno. Ako je počela gradnja satova, nastavak treba popuniti vostanim os­novama i izgrađenim satovima, i to ređajući ih na­izmenično sa izgrađenim satovima ili u paketu jedan do drugog.

Kod jakih pčelinjih društava pri toplom vremenu i dotoku nektara, tako popunjeni nastavak tre­ba staviti u sredinu između oba nastavaka, menjajući im pri tom mesta tako da nastavak sa maticom bude odoz­do. Ostaje otvoren samo donji ulaz na podnjaci. Da bi se pčele brže navikle na treći nastavak, u sredinu treba staviti 3-4 sata sa otkrivenim leglom, zajedno sa pče­lama na njima,a sa obe njihove strane voštane satove. Time se postiže najkvalitetnije izgrađivanje satova u najpovoljnijim uslovima i najvećem kontaktu sa mla­dim pčelama koje proizvode vosak. Novoizgrađeni satovi se koriste za gajenje legla, što je, u stvari, veo­ma važno u sanitetskom i profilaktičkom pogledu, jer je istovremeno i mera protiv pojave bolesti legla i pče­la. U srpskim uslovima treći nastavak se dodaje pre ili u početku bagremove paše.


Kada je vreme nepovoljno i u momentu kada nema voštane izgradnje, a proširivanje treba obavezno izvrši­ti, treći nastavak treba staviti odozgo preko oba nastavaka, čija su mesta isto razmenjena, da se ne bi desilo i preh­ladilo gnezdo.


Programiranje rada.

U velikim pčelinjacima, u kojima se jedan pčelar brine o velikom broju pčelinjih društava, rad pčelara mora biti racionalan i olakšan. U tom smislu rad na proširivanju gnezda i razmeštanju nastavaka može se programirati da bi i pčelar mogao odrediti tačne datume svojih radova. Na osnovu podataka prilikom pregleda u proleće i u skladu sa količinom pčela i legla, pčelinja društva treba razvrstati u četiri kategorije: vrlo dobra, dobra, srednja i slaba. Na taj način, određujući datum svakog sledećeg postupka, pčelar ne mora kontrolisati svako pčelinje društvo posebno, a pre svega kategori­ju vrlo dobrih. Zatim, u određenom vremenskom in­tervalu, kontrolišu jednu za drugom i ostale kategorije pčelinjih društava. Tačan datum izvršavanja predsto­jeće manipulacije se određuje posle prethodno izvr­šenog letimičnog kontrolnog pregleda samo nekih pčelinjih društava (npr. 5-10%) date kategori­je . Ukoliko se tim pregledom utvrdi da je mo­menat povoljan, pregled se vrši u svim pčelinjim društ­vima iz te kategorije, koja se nalaze u jednom pčeli­njaku. Da bi rad bio pregledniji, nastavak svake košnice treba obeležiti slovima ili rimskim ciframa.




April mesec je najlepši i najvažniji mesec za razvoj pčeljinjeg društva i od tog meseca zavisi da li ćemo dobiti med ili ne, od prve glavne bagremove paše. Osnovni cilj svih pčelara u aprilu je da za vreme voćne paše, koja traje oko 20 dana, maksimalno razviju pčelinja društva kako bi se na 15-20 dana do glavne bagremove paše dobio najveći mogući broj okvira zrelog, zatvorenog legla, kako bi do cvetanja bagrema broj pčela dostigao broj od 50.000-60.000, a od toga 20.000-30.000 pčela sabiračica nektara. Dakle, mesec u kojem znanje i iskustvo iz pčelarstva dolazi do pravog izražaja. U aprilu, svakog pčelara očekuju važni poslovi i ako se u ovom mesecu pčelar opusti od meda nema ništa.

Ako je u martu cvetala samo šljiva džanarika i kajsija, onda u aprilu cvetaju sve druge vrste voćaka. Sve imaju dosta polena i lepo luče nektar, ali pod uslovom da su vremenske prilike normalne za april mesec. Polovinom aprila cveta uljana repica i ko nju ima u blizini blago njemu, a ako nema, ko želi da preseli pčele na uljanu repicu to mora učiniti sa svim društvima (i jačim i slabijim), zato što je na repici razvoj društava fantastičan. Neki poslovi koji se rade u martu nastavljaju se i u aprilu tako da ih ponovo neću objašnjavati već samo dati neka pojašnjenja.




Najvažniji radovi na pčelinjaku u aprilu su sledći:


1. Prihranjivanje pčelinjih društava


2. Prolećnji razvoj i forsiranje razvoja društva


3. Proširivanje pčelinjeg gnezda


4. Sprečavanje nagona za rojenje


5. Izvlačenje satnih osnova i zamena starog saća


6. Korišćenje graševnjaka za proizvodnju voska i biološko smanjenje varoe


7. Sakupljanje cvetnog praha i propolisa


8. Priprema odgajivačkog društva za proizvodnju matica


9. Stvaranje jakih društava za glavnu bagremovu pašu


10. Postavljanje kontrolne vage na pčelinjaku





Prolećnji razvoj i forsiranje razvoja društva


Sredinom aprila počinju da preovlađuju mlade pčele u odnosu na stare (zimske) i naglo počinje da se povećava leglo. Kad pčelinje leglo dostigne 6-7 okvira kod LR košnica što odgovara broju od oko 30.000 pčela, neophodno je dodati drugi nastavak, po mogućstvu sa izgrađenim saćem, ispod postojećeg tako što se jedan okvoir sa zatvorenim leglom i dva sa medom stave u sredinu novog donjeg nastavka, a tri lepa okvira isključivo sa radiličkim saćem stave u stari gornji nastavak, umesto ona tri koja smo stavili u novi donji nastavak. Matica će vrlo brzo te okvire zaleći sa jajima, te nakon 7-10 dana izvršiti premeštanje nastavaka to jest donji postaviti gore, a gornji dole. Usled toplijeg vazduha u gornjem nastavku, matica će preći gore i tako širiti leglo da bi krajem aprila dostiglo 50.000 pčela, što odgovara 10 okvira sa leglom kod LR košnica.

Malo drugačiji i sporiji je način razvoja ako nemamo okvire sa izgrađenim saćem, a primorani smo da stavimo nastavak sa satnim osnovama, a to se dešava kod pčelara početnika. Postupak je sličan prethodnom osim što ne ide okvir sa leglom nego samo dva okvira sa medom i polenom, a između njih okvir sa satnom osnovom, dok u gornji nastavak stavljamo dva okvira sa satnom osnovom. Kad satne osnove budu započeta se 5-6 mm. visokim voštanim zidom, stavljamo ih između legla. Ovo moramo raditi oprezno i kad su temperature visoke i to dnevne preko 20 °C, a noćne preko 12 °C. Ukoliko je vreme hladnije, što može da se dogodi u aprilu, ovu operaciju moramo ostaviti za kasnije.


Proširivanje pčelinjeg gnezda


Kod slabijih pčelinjih društava koja sredinom aprila imaju 4-5 okvira sa leglom, pretežno na prednjem delu okvira, proširivanje legla se vrši tako što se svaki drugi okvir sa leglom okreće za 180 stepeni. Pčelinja društva koja polovinom aprila imaju manje od 4 okvira sa leglom treba proglasiti za nemoćna odnosno škart i njih treba tako razvijati da bi za vreme glavne paše pojačali bolja društva izletnicama ili leglom, a ostatak koristiti za pravljenje oplodnjaka odnosno nukleusa za proizvodnju mladih matica, dok stare matice treba likvidirati.




Sprečavanje nagona za rojenje


Ukoliko se pčelinjem društvu na vreme ne proširi leglo, gnezdo, odnosno košnica, onda dolazi do toga da matica nema gde da polaže jaja. Ako se to desi u vreme obilne voćne paše onda su se stekli uslovi za pojavu roidbenog nagona društva i tada takvo društvo u glavnoj paši neće doneti med. Pravovremeno proširenje gnezda i košnice u aprilu, smanjiće nam brigu u maju. Isto tako pravovremeno proširenje je važno ne samo zbog bržeg razvoja društva za glavnu pašu, već i zbog sprečavanja pojave roidbenog nagona pčela. Da bismo izbegli kriznu situaciju koja nastaje krajem aprila zbog nezaposlenosti dobrog dela mladih pčela, moramo pravovremeno intervenisati. Ponekad je teško pogoditi trenutak to jest uskočiti zahvatom pre nego što je došlo do zaleganja matičnjaka. Uništavanjem matičnjaka u većini slučajeva nećemo postići ništa, zato što će neki matičnjak ostati sakriven u mnoštvu pčela, pa će se društvo ipak rojiti. U osnovi rojenje ćemo sprečiti, dakle i pojavu matičnjaka, ako otklonimo sve one uzroke koji dovode do skučenosti prostora u košnici, pa time i rojedbenog nagona.

Matici na vreme treba osigurati dovoljno prostora za nošenje jaja i time rešavamo problem mladih pčela koje će zaposliti svoje mlečne žlezde i time hraniti leglo. Dodavanjem satnih osnova, malo starije generacije mladih pčela starih 10-18 dana, zaposliće svoje voštane žlezde. Dodavanjem praznog izgrađenog saća za smeštaj nektara zaposlićemo pčele sabiralice. U radovima za maj objasniću postupak kad se pojave matičnjaci.




Izvlačenje satnih osnova i zamena starog saća


Nauka preporučuje da svake godine treba menjati staro saće u plodištu za 25%, što praktično znači da za četiri godine moramo zameniti svo saće iz plodišta. Ovo je najvažnije kao preventiva protiv pojave bolesti. Ko se ovoga ne pridržava uvek će imati problema sa zdravstvenim stanjem pčelinjeg društva. Sa ovim dobijamo i još nešto veoma važno, a to je da ćemo imati krupnije pčele, što je veoma važno u pčelarstvu. April mesec u voćnoj paši je najpogodniji da izvršimo zamenu starog i nepravilnog saća sa dodavanjem satnih osnova. Izvlačenje satnih osnova rade samo jaka društva sa dosta mladih pčela i to kad su povoljni uslovi, kad ima dosta polena i kad postoji jaka paša. Na maslačku, voćnoj paši i uljanoj repici mogu se izvući 2-4 satne osnove, a u toku bagrema i kasnije, mnogo više.




Korišćenje gračevnjaka za proizvodnju voska i biološko smanjenje varoe


Ovo vreme možemo iskoristiti i za izgradnju građevnjaka u cilju proizvodnje voska i biološkog suzbijanja varoe. Građevnjak se pravi tako da mesto satne osnove preko celog rama, stavljamo samo jednu malu nit saća na satonoši i takav ram ostavimo da same pčele dograde do donje letvice. Građevnjak je pretežno veličine trutoskog legla i matica vrlo rado u ovo doba godine zalegne u takav građevnjak. Posle 13-15 dana, kada se leglo zatvori, takav građevnjak vadimo i presujemo pri čemu uzimamo belančevinastu tečnost koju možemo koristiti u ishrani ljudi ili dodavati u šećerni surup kod stimulativnog prihranjivanja. Inače varoa u ovo doba godine rado ulazi u trutovsko leglo, tako da na ovaj način odstranimo 20-30% varoe biološkim putem. U ovo doba godine ne smeju se koristiti nikakvi lekovi protiv varoe, da ne bi došlo do pojave rezidua u medu.




Sakupljanje cvetnog praha i propolisa


Kada rascveta voće, pravo je vreme da postavimo skupljače polenovog praha i mreže za sakupljanje propolisa. Na tržištu postoje razne vrste sakupljača. Za mene najbolji su oni koji se postavljaju preko cele podnjače sa pokretnom mrežom preko kojih pčele prelaze. Mreže za sakupljanje propolisa postavljaju se na gornji nastavak preko satonoša ispod poklopca. Svaka košnica treba da ima sakupljač praha i mrežu za sakupljanje propolisa za vreme paše. Po pravilu od ukupne količine sakupljenog polenovog praha 70% zadrži sakupljač praha, a oko 30% pčele unesu u košnicu. Ako se ima u vidu da normalno razvijeno pčelinje društvo potroši godišnje oko 40 kg. cvetnog praha, a da isto društvo u toku pčelarske godine može da sakupi 60-80 kg. onda bez obzira na sakupljač praha pčele unesu u košnicu potrebnu količinu praha.




Priprema odgajivačkog društva za proizvodnju matica


Iskusniji pčelari koji su savladali savremeni metod proizvodnje matica, za vreme voćne paše treba da počnu sa pripremanjem odgajivačkog društva, takozvanog inkubatora za odgajivanje matičnjaka. U svakoj malo boljoj knjizi lepo je opisano kako se formiraju, pa preporučujem da to pročitaju pre nego što pristupe pripremi, pošto je ta radnja najvažnija u ciklusu proizvodnje matica. Samo da napomenem da odgajivačko društvo mora imati puno polena, puno nektara i puno mladih pčela, a ne mnogo prostora.




Stvaranje jakih društava za glavnu bagremovu pašu


Provereno je da samo jaka pčelinja društva donose viske prinose pčelinjih proizvoda. Krajem aprila, na desetak dana pred cvetanje bagrema, treba izvršiti planirana spajanja. Spajanje je najuspešnije preko novinske hartije. Pri spajanju najbolje je kad su pčelinja društva jedno pored drugog, zato što će se tako pčele izletnice naći tamo gde je pčelar i nameravao. Pri spajanju treba uraditi sledeće:


- društvo koje se pripaja treba oduzeti maticu najmanje dva sata pre spajanja


- društvo koje se pripaja treba da bude slabije po snazi


- pripajanje se vrši predveče i preko novinske hartije


- pre pripajanja dobro je poprskati oba društva nekim mirisom, jer će time dobiti zajednički miris i pripajanje će biti sigurnije


- isto veče gornjem društvu treba dodati u hranilicu oko jedan litar sirupa


- preko noći će se pčele spojiti i sutradan će sve pčele izlaziti iz košnice na letu donjeg društva


- sutradan u popodnevnim satima treba izvršiti sređivanje ramova i ukloniti ostatak novinske hartije.


Osnovno pravilo pri sređivanju ramova je da ramove sa zatvorenim leglom stavimo u gornji nastavak, a ramove sa otvorenim leglom i sa maticom stavimo u donji nastavak. Neki pčelari praktikuju, a i moje iskustvo je takvo, da se sada postavi matična rešetka i da se tako matica ograniči na donji na nastavak. U donjem nastavku LR košnice ima 60.000 ćelija u saću i ovo zadovoljava biološke mogućnosti matice u nošenju jaja za period od 21 dana, koliko traje ciklus izlaženja pčele radilice. Ako ovako radimo dobićemo veoma jako pčelinje društvo, sposobno da u bagremovoj paši ostvari visok prinos pčelinjih proizvoda, naravno pod uslovom da su vremenske prilike dobre i da postoji dobro nektarenje.




Postavljanje kontrolne vage na pčelinjaku


April mesec je najpogodniji za postavljanje kontrolne vage na srednje razvijenom pčelinjem društvu, zbog praćenja razvoja pčelinjeg društva. Vaga na pčelinjaku mnogo koristi pčelaru jer može da kontroliše količinu rezervne hrane u košnici, količinu dnevnog unosa nektar i drugo. Njome iskusni pčelar može da planira i proizvodnju matičnog mleča tokom godine. Ukoliko je pčelar u mogućnosti, na jednom pčelinjaku od 50-60 košnica potrebno je imati tri vage. One se postavljaju tako da je jedna na jednom od najjačih društava, druga na jednom od srednje jakih društava, a jedna na jednom od slabijih društava. Ako ovako postavimo vage, pčelar će tačno znati koje radnje treba da preduzme u određenom vremenu i na određenoj grupi u pčelinjaku.





Naum mr Bandžov