Proleće je pred vratima. Do početka deli nas manje od meseca, što znači da nije prerano početi razmišljati o uređenju vrta s povrćem, posebno ako ste početnik u tom području ili niste baš vični. Možda će vam se činiti da uzgoj povrća u vrtu nije vredan truda, jer danas cele godine u prodavnicama možemo kupiti sveže povrće po više ili manje prihvatljivim cenama, no činjenica je da morate voleti vrtlarenje i želeti sebi i svojoj porodici pružiti viši i bolji kvalitet života. Povrće iz vašeg vrta biće zdravije, jer ga verovatno nećete tretirati pesticidima, veštačkim đubrivom, niti će seme i sadnice biti genetski modifikovane, što u prodavnicama često nije slučaj.


Dakle, ako ste dobro razmislili i zaista se želite upuštati u avanturu zvanu povrtnjak, ovo su saveti namenjeni baš vama. Ne trebate biti čarobnjak da uspete, ali sigurno da će vam bez prethodnog iskustva biti nešto teže. No, nemojte se dati smesti. Uz samo malo mudrosti i brige, za nekoliko meseci vaš vrt će biti prepun ukusnog povrća u kojem će svi uživati.


* Pobrinite se da je prostor na kom planirate urediti povrtnjak veći deo dana na suncu, a najmanje osam sati. Povrtnjak će vam teško uspeti u hladovini drveća ili kuća. To će vam biti vrlo važno u proleće i jesen kada dani još uvek nisu toliko topli, dugi, niti sunčani.


* Teška, glinasta i nepropusna zemljišta nisu dobra za sadnju vrta, isto tako ni preterano šljunkovita i peskovita zemljišta. Najbolja su zemljišta koja ne zadržavaju vodu na površini, jer iako biljke vole vlagu, ne podnose ako je ima previše.



* Sastavite popis koje bi ste povrće voleli posejati i posaditi. Preporučujemo vam ono koje je standardno za vaše podneblje, ali i isto tako povrće koje volite jesti i znate da je iz vrta mnogo ukusnije, nego kada ga kupite u radnji. Paprika, paradajiz, šargarepa, peršun, grašak…


* Pre nego što počnete sa sejanjem i sadnjom sadnica, pripremite zemlju prekopavanjem i dodavanjem prirodnog komposta.


* Prilikom sadnje sadnica ostavite dovoljno prostora, između 20 i 30 centimetara, kako bi biljke imale dovoljno mesta kada narastu. Kada seme proklije, razredite malene biljčice, zbog istog razloga – dovoljno prostora.


* Kada kupujete seme i sadnice, kupujte ih od poznatih i već preverenih dobavljača, što će vam donekle garantovati kvalitet semenja i sadnica. Obavezno na semenu gledajte datum pakovanja, kako nebi ste slučajno kupili staro seme, koje vam verovatno uopštee neće proklijati.


* Ono što je važno pre nego započnete sa uzgojem povrća je da imate rešen sistem navodnjavanja, odnosno način na koji ćete zalivati vrt i odakle. Hoće li to biti kantama, crevom ili nekim modernijim sistemom, odluka je na vama.


* Povrće u svom vrtu za vreme letnjih vrućina zalivajte u ranu zoru ili kasno popodne, odnosno ranu večer, kada sunca u vrtu više nema, a zemlja se malo ohladi od letnje žege. Takođe, ako je iako moguće ne zalivajte povrće hladnom, nego mlakom vodom. Povrće nemojte zalivati po stabljici nego pod koren, jer će u protivnom listovi „izgoreti“. Leti morate zalivati svaki ili eventualno svaki drug dan.


* Ukoliko kod kuće nemate svoj kompost, vrlo dobar i kvalitetan kompost možete nabaviti u vrtnim centrima. To će smanjiti potrebu za bilo kakvim dodatnim đubrivom. S đubrivom treba znati pažljivo postupati, a ako ste početnik u vrtlarenju, to može biti svojevrstan izazov. Naime, ako stavite previše đubriva postoji mogućnost da će biljka „izgoreti“ i propasti ili će porasti velika, no neće moći zbog veličine držati još veće plodove. Kravlje đubrivo je, takođe, izvrsno za vrtove, a možete ga nabaviti na seoskim imanjima. Đubriva od svinja ili eventualno konja, prejak je za povrtnjake. Nikako nemojte zaboraviti početi izrađivati kompost, koji će vam dobro doći sledeće sezone.


* Na vreme nabavite drvene kočeve za koje ćete privezati stabljike. Suvo lišće odstranjujte sa biljaka, jer ono ih samo iscrpljuje, i redovno plevite korov, koji vrlo brzo može „progutati“ vaš vrt.



* Postoje dva razdoblja za sadnju vrta – hladno (proleće ili jesen) i toplo (leto). U hladnom razdoblju sadi se: repa, brokula, kupus, šargarepa peršun, celer, karfiol, zelena salata, grašak, krompir, radić, spanać…

U toplom razdoblju sadi se: grašak, slatki kukuruz, krastavci, patlidžan, paprika, bundeve, tikvice i paradajz.


Naravno, saveta u vezi vrtlarenja nikada dosta, no ono što je važno da previše ne komplikujete i zagorčavate sebi život. I nikako nemojte zaboraviti da biljke osećaju i ako ćete o njima redovno brinuti, one će vam to znati uzvratiti.



Tekst preuzet sa https://durmitor.wordpress.com/