Baštovan koji u svom vrtu prati ritam prirode većinu biljaka seje i gaji direktno na gredici, a tek mali procenat u zatvorenom na prozorskoj dasci ili plasteniku. Takođe, mnoge biljke kao što su peršun, komorač, loboda, salata, mirođija, rotkvice, blitva ili spanać mogu se uzgajati na način da se same zasejavaju prepuštene prirodnim okolnostima u vrtu. Takvo "divlje povrće" snažnije je i otpornije na biljne štetočine ili vremenske neprilike poput suše. S druge strane, količina roda na koju utiče i veličina vrta, varira iz sezone u sezonu. Kod planiranja organskog vrta dobro je za početak nabaviti seme iz lokalnih vrtova, budući da je ono najprilagođenije lokalnim klimatskim uslovima. U slučaju da je otežano dobavljanje starih autohtonih vrsta i sorti povrća, poslužiće i standardno iz semenare pod uslovom da se za sledeću sezonu sakupi sopstveno seme.


Direktna setva na otvorenom

U vrtu prvo treba odrediti mesto gde će se uzgajati pojedina biljka i u skladu sa sa njenim potrebama pripremiti gredica. Prilikom setve treba misliti i na to da svaka biljka treba svoj vegetacioni prostor, kako bi dobila dovoljno hraniva i vode da dosegne svoj puni razvoj. Česta greška je suviše gusta setva, pa biljčice guše jedna drugu zbog čega vrlo lako može doći do gubitka prinosa. Informacije o načinu setve, redovima i razmaku semenja nalaze se u gotovo svakom Vrtlarsku priručniku , a i internet je pravo vrelo znanja na tu temu. U praksi to znači da će za povrće poput salate koja ima plitko korenje za razliku od korenastog, prilikom sadnje biti važno da je prvih 20 cm zemlje rastresito i dobro pođubreno. Način setve razlikuje se čak i između sorti, na primer za niski ili visoki grašak. Kod sejanja treba voditi računa da se uvek ostavi dovoljna rezervnog semena u slučaju da dođe do gubitaka zbog niza razloga - nepogodno vreme, predubokog ili preplitkog položaja semena u zemlji, pokorice i sl. Biljke uzgojene na ovakav način su otporne, priviknute na spoljne uslove iu prednosti pred onima iz klijališta koje nakon presađivanja jedno vreme staju sa rastom.



Dubina setve

Sejanje u bašti jako se razlikuje od načina razmnožavanja biljaka u prirodi. Naime, seme većine biljaka nalazi se na površini tla sakriveno u sloju suve trave i druge vegetacije dok je u šumi reč o pokrivaču od lišća. U vrtu gde je površina zemlje gola ukoliko se ne koristi malč, seme se nema gde sakriti i vrlo lako postaje zalogaj insektima i pticama. Stoga u bašti seme prekrivamo slojem zemlje odnosno sejemo ga na određenu dubinu. Kod određivanja dubine setve važno je da pripazite da seme nije posejano preplitko, ali ni preduboko. Jednostavno pravilo je da seme treba biti prekriveno slojem zemlje koje odgovara sedmerostrukom prečniku semenke. Na primer seme krastavca je oko 3 mm, pa za krastavac odgovara dubina setve 7 x 3mm, je oko 2 cm.


Način setve

Povrće se može sejati u redove, kućice ili slobodno razbacano po gredici. Važno je zapamtiti da se u bašti ne treba slepo držati pravila. Većina semena može se slobodno razbacati po gredici, no sejanje na određen način može nam dati bolje prinose. U kućice se često seje pasulj mahunar i zrnaš što ima svojih prednosti na težim glinovitim zemljištima na kojima se lako stvara pokorica.


Vreme setve

Najbolje je sejati po oblačnom vremenu uz mogućnost kiše. U suprotnom zemlju treba dobro zaliti pre i nakon sejanja.


Setva u zatvorenom

Rasad uzgajamo iz više razloga, no za kulture koje potiču iz tropskih krajeva razlog je jasan. U našim klimatskim uslovima leto je često prekratko za puni vegetacioni rast biljke koje imaju velike potrebe za toplotom. Rasad paprike, paradajza, patlidžana ili tikvice se zato često uzgaja u zaštićenom prostoru, hladnim ili toplim klijalištima. Takođe u klijalištima možemo uzgajati i biljke koje nemaju tolike zahteve za toplotom, ali želimo da ih posaditi u vrtu radi ranije berbe. To su na primer salata, spanać, blitva, kupusnjače, celer i druge.


Vrtlaska sezona ove godine rano počinje, no to nikako ne znači da treba ući u trku s vremenom i nametati biljčicama tempo. Za koju god se tehniku sejanja odlučili svaka od njih imaće svoje prednosti i mane zavisno od karakteristik vrta u kome rastu. Beleške koje vodite o tom procesu uveliko će vam pomoći u nalaženju najboljeg pristupa.



Tekst preuzet sa http://www.urbanavrtlarka.com/