Zdrava Srbija Instagram

KIŠNICA – IZVOR ŽIVOTA


Povrtarstvo, 01.05.2015.
Saša Bugarčić

Bookmark and Share



Svima koji se bave vrtlarstvom dobro je poznato da se potrošnja vode u sezoni povećava i do 50%. Već ste mogli primetiti da voda iz gradskog vodovoda i nije baš najbolja za vaše biljke. Cena, tvrdoća i temperatura prilikom zalivanja samo su neki, ako ne i najveći, argumenti zašto bi vodu iz vodovoda trebalo zameniti kišnicom.

Kišnica, osim što je besplatna, ona je voda idealne temperature te blage kiselosti, što je idealno za većinu biljaka.

Skupljanje kišnice vrlo je jednostavno. Potreban vam je samo rezervoar i spoj sa olukom vaše kuće i voda je tu. Rezervoari bilo drveni, plastični ili limeni, idealni su za skupljanje kišnice. Možete koristiti drvenu burad, već gotove spremnike za sakupljanje kišnice ili možete sami improvizovati.



Idealan rezervoar trebao bi biti zatvoren, jer se time sprečava upadanje lišća, insekata, ali i utapanje ptica i ostalih životinja. Ne zaboravite i na važan dodatak ha rezervoaru – ventil, pomoću kog će te lakše puniti kante za zalivanje.



U slučaju da ste sretnik i posedujete bunar ili bisternu za prikupljanje kišnice, s vremena na vreme bilo bi dobro dezinfikovati prikupljenu vodu. Kao što vam je već poznato da razno razne hemikalije ne preferiram, pažnju bih u ovom slučaju skrenula ka negašenom kreču. Bunarska voda s vremenom usled razgradnje koječega u sebi postaje izvor raznih zaraza za biljke u vrtu, zato je dobro jednom do dva puta godišnje dodati negašenog kreča u razmeri 1,5 kg na 1m3 vode. Voda će biti spremna za upotrebu tri do pet dana kasnije.

Ako nemate drugog izbora, pa baštu ipak morate zalivati vodom iz vodovoda, površinskom sloju zemlje dodajte kompost od lišća, kako bi ste time povećali kiselost tla.





Tekst preuzet sa
http://vixamagazin.com/



Bookmark and Share

Mala Pijaca