Zdrava Srbija Instagram

Budite u trendu: postanite urbani baštovan


Povrtarstvo, 31.05.2015.
Saša Bugarčić

Bookmark and Share



Bez obzira na to da li imate tek komadić zemlje u svom vrtu ili malo dodatnog mesta na balkonu ili terasi, ako se spremate za prve korake u urbanom vrtlarenju, proleće je pravo vreme za to.

Osim što je ovaj vid uzgoja voća, povrća i začinskog bilja postaje sve veći trend , postoje i mnogi objektivni razlozi zašto se tog posla valja prihvatiti. Naime, šta god zasadite, biće pri ruci kada zatreba i sveže jer je toh trenutka ubrano. Kada sadimo za sebe, povrće ne tretiramo nikakvim hemijskim sredstvima, dakle jedemo zdravo, a može se uštedeti i određena količina novca koju inače ostavljamo na pijacama ili u supermarketima. Vrtlarenje je i odličan način psihičkog opuštanja, prava mala anti-stres terapija, ali fizička rekreacija.

Pre nego se kao početnik upustite u urbano vrtlarenje, valja znati neke osnovne postavke i pravila kako bi posao prošao uspešno. Za balkonsko vrtlarenje prvenstveno ćete trebati tehničku opremu a to su, osim posuda, i sledeći alati: ručne lopatice i grabulje, "špric" kantica za zalivanje , te nekoliko drvenih potpora, na primer, za jagode i mini paradajz. Treba znati da u sanducima i saksijama možete zasaditi baš sve , od začinskog bilja i korenastog povrća do paradajza, paprika, jagoda, salata, različitog lisnatog povrća ...

Sadite li u njima, svakako koristite kvalitetnu zemlju koja se može kupiti u vrtnim centrima. Može se koristiti i kombinacija supstrata i piljevine . Načelno, svaka vrsta traži svoju vrstu zemlju, ali u početku vrtlarenja to ipak nije presudna stvar. Važnije je u posudi u kojoj se sadi napraviti drenažu te imati na umu da se zemlja u posudama brže suši od zemlje u klasičnom vrtu pa je i zalivanje češće, posebno za jako vrućih, sparnih letnjih dana. Najbolje je biljku zalivati uz sam koren . Jedna je od najvažnijih stvari zasađeno povrće zaštititi od vetra.

- Sadimo li i u velikim i u malim vrtovima, moramo poštovati agroklimatske uslove, odabrati supstrat i genetski potencijal (sadnice ili seme). Jako je važno paziti da se mlada biljka ne prehladi, što je čest slučaj. Prehlađena biljka ne daje dobar prinos. Posebno su osetljivi paradajz i paprika. Ako želite prihranjivati povrće, koristite isključivo prirodno, organsko đubrivo.




Povrće zasađeno na balkonu manje je izloženo različitim bolestima, štetočinama i puževima. Može se uzgajati iz semena ili iz rasada. Kupujete li presadnice, birajte one koje izgledaju sveže i dobro razgranatih korenčića. Dobro je napomenuti da biljke pri sadnji i setvi treba "upariti". Ako više različitog povrća sadite u istoj posudi, znajte da, na primer, krastavci vole obilato zalivanje, a luk, ako je u prevlažnoj zemlji, može da istruli ili bude manje otporan. I karfiol voli vodu, ali i puno sunca. Ako je u prevlažnoj zemlji, dobija neprijatan miris.

Paprike i paradajza odlično se slažu i vole sunce, a keleraba je društvena biljka pa je posadite uz peršun i šargarepu. Evo i nekoliko trikova: paradajz, tikvice i pasulj sadite uz balkonsku ogradu uz koju ćete moći da ih pričvrstiti. Krompir koji vam je u ostavi proklijao ili se smežurao poslužiće kao odličan sadni materijal. Povrće poput krastavaca, tikvica, pasulja ili graška treba brati redovno jer se tako biljka podstiče na stvaranje novih plodova.

U svom vrtu možete zasaditi i voće, a najjednostavnije za uzgoj su jagode. Šta god zasadili, znajte da je ipak potrebno iskustva da bi ste osetili kojoj vrsti treba koliko sunca, vode, prihrane i pažnje. Svakako, ne odustajte ako prvi rod ne bude savršen. Kad je u pitanju vrt, isplati se biti strpljiv!



NEKOLIKO DRAGOCENIH PRAVILA:

- Pazite na plodored

- Hraniva iz tla troše se jednostrano i nepravilno ako na istoj gredici stalno sadimo isto povrće

- Napravite plan i pridržavajte ga se

- Informišite se koja biljka voli biti u društvu, a koja leju ili posudu želi samo za sebe povrće i voće za svoje potrebe možete uzgojiti i na najmanjem balkonu. Važna je samo dobra organizacija



PET biljaka koje uspijevaju SVIMA:

- Zelena salata
Raste od proleća do jeseni. Preporučljivo ju je sejati svakih 10 dana kako bi ste uvek imali svežu glavicu

- Paradajz
Rasad se sade tek kad više nema mraza, a noćna se temperatura ne spušta ispod 10 stepeni

- Začinsko bilje
Može uspevati i na prozorskoj dasci, a većina biljaka voli puno sunca

- Šargarepa
Šargarepu sadimo krajem marta i početkom aprila, a prve plodove možemo brati već u junu

- Spanać
Najbrže raste na temperaturi od 18 do 20 ° C. Niske temperature dok raste utiču na kvalitet lišća



Mirela Kruhak

Tekst preuzet sa http://domivrt.vecernji.hr/



Bookmark and Share

Mala Pijaca