Reč prosa označava nekoliko biljnih vrsta sličnih načina gajenja, upotrebe i izgleda. Najznačajnije vrste prosa: obično proso, muhar, bar proso i svetlo seme. Muhar i bar proso spadaju u istu biljnu vrstu, a razlika je u tome što muhar ima sitnije, kompaktnije klasove, valjkastog oblika. Klasovi bar prosa su grozdoliki i krupniji.




Tehnologija proizvodnje


Proizvodnja prosa traži minimalna ulaganja jer tu spadaju samo troškovi nabavke sortnog semena, setva, eventualna zaštita od korova, žetva i transport. Upotreba mineralnih đubriva je samo ako je proso glavni usev, jer postrni koristi hraniva preostala od preduseva.

Prinos zavisi od vrste, sorte, načina gajenja, zemljišta i vremenskih uslova. Kreće se od 2,5 do 4 t/ha.

Za postizanje stabilnih i visokih prinosa prosa zahtevaju plodno zemljište i dovoljno vlage. Dobro tolerišu sušu i visoke temperature,a nisu osetljiva na tip zemljišta. Stresni uslovi spoljne sredine utiču na slabiji prinos, ali su štete manje u poređenju sa drugim biljnim vrstama.

Iako je opravdano gajenje prosa na dobrim zemljištima, dobro rešenje je njihovo gajenje na mestima gde druge biljne vrste slabije uspevaju.

Priprema zemljišta za gajenje prosa identična je kao kod ostalih jarih useva. Duboko jesenje oranje i blagovremenu predsetvenu pripremu treba sprovesti obavezno, čime se obezbeđuje sitno mrvičasta struktura zemljišta i čuvane vlage neophodne za nicanje i početni rast biljke. Prema vremenu setve prosa su veoma flekibilna i ako se gaje kao glavni usev daju najveći prinos i u tom slučaju seju se u drugoj polovini aprila, a najkasnije početkom maja.

Kako imaju kratku vegetaciju mogu se sejati i kasnije kraj maja ili početak juna. U tom slučaju kao drugi usev imaju ulogu “spasonosne biljke“ zamenjujući neuspele ili razorane useve.


Mogu se gajiti i na zemljištima koja se sporo zagrevaju i na kojima pojava vodoleža sprečava pravovremenu setvu uobičajenih useva.



Najosetljivija faza vegetacije prosa je početna, koju karakterišu veoma lagani rast i razviće. Pokorica otežava ili čak onemogućava nicanje veoma sitnog semena. Posle kritičnog početnog rasta koji traje oko mesec dana, od bokorenja počinje normalno brže razviće useva.

Povoljna okolnost je da prosa nisu meta ekonomski značajnih bolesti i štetočina. Zaštitom od korova usev treba da se sačuva čist, naročito dok traje spor početni rast. Kasnije zahvaljujući brzom rastu i gustom sklopu prosa su sposobna da dobrim delom sama unište korov. Muhar za seme i bar proso, koji se gaje zbog klasa, obično se seju na veći međuredni razmak-45cm, što omogućava redovnu međurednu obradu-špartanje i okopavanje.

Žetva prosa obavlja se žitnim kombajnima. Prezrelo proso lako osipa zrno, dok nezrelo i vlažno stvara probleme prilikom skladištenja. Kose se što bliže površini zemlje, a žetveni ostaci se baliraju i koriste kao stočna hrana. Bar proso koje se za ptičiju hranu koristi u vidu klasova skida se ručno, na taj način što se žanju metlice sa drškom.


Korišćenje i značaj


Hemiski sastav i hranjiva vrednost zrna su slični sa ostalim žitaricama što ih čini pogodnim za ljudsku i stočnu ishranu.

Najviše sadrže skrob i belančevine, a neoljušteno zrno puno je celuloze. Od celog ili samlevenog oljuštenog prosa po starim receptima se priprema brašno, kaša, pecivo ili zamanjuje pirinač.


U eri popularizacije zdrave, dijetetske i reformske ishrane proso doživljava svoju renesansu, zbog žutih pigmenata je važan sastojak „integralnog brašna“.


Za stočnu hranu se upotrebljava neoljušteno zrno običnog prosa, celo ili samleveno. Pošto se smatra da je “jaka hrana“ ako se koristi samo obično se meša sa ostalim žitaricama i naročito je pogodno za ishranu živine i svinja.



Dipl.ing. Miodrag Simić