Plod jagode je lepog i privlačnog izgeda, sočan sa izraženom aromom. Sadrži mnogobrojne organske i neorganske sastojke neophodne našem organizmu. Ukus ploda ne zavisi samo od sadržaja ukupnog šećera u plodu, već i od vrste i količine pojedinačnih šećera zastupljenih u strukturi ukupnih šećera. Glukoza i fruktoza dominiraju u odnosu na saharozu a njihov sadržaj se povećava idući od tehnološke ka punoj zrelosti.

Među organskim kiselinama najzastupljenija je limunska, zatim jabučna a u manjim količinama nalazi se ćilibarna i fumolna.

Visoki sadržaj je polifenola pa se jagoda odlikuje izraženim antioksidativnim kapacitetom. Jagoda predstavlja bogat izbor askorbinske kiseline čija važnost se ogleda u sprečavanju tamnjenja, obezbojavanja plodova i povećanja njihove trajnosti.


Jagoda ima malu kaloričnu vrednost (100 grama jagode ima oko 30-40 kalorija) pa se koristi u raznim dijetama.

Jagoda se koristi pri snižavanju krvnog pritiska, smanjenju holesterola u krvi, izbacivanju kamena iz bubrega, terapija šećerne bolesti kao i beljenje i čuvanje zuba.




U lekovita svojstva pored ploda koriste se list i koren. U listu se pored ostalih sastojaka nalazi i značajna količina vitamina C što ga čini korisnim u spravljanju raznih melema i obloga.

Sočni plodovi jagode privlače svojim izgledom pa treba nastojati da se kao sveži što češće nađu na našim trpezama. Što češćom upotrebom plodova jagode u ishrani podstiče se razvoj organizma, jača njegova otpornost i snaga.



Pored upotrebe u svežem stanju plodovi jagode se dosta koriste za preradu u industriji i domaćinstvu. Pored ovoga plod jagode se sve više koristi u kulinarstvu. Selekcionim radom u oplemenjivačkim centrima radi sa stvaranju sorte jagode univerzalnih osobina, kako za preradu tako i za upotrebu u svežem stanju.



Nebojša Brzaković dipl. ing. poljoprivrede