Zemlja :

Stabla duda su kod nas poznata iz vremena kada su njenim lišćem hranili svilene bube za proizvodnju svile. Danas krase vrtove svojom senom i bogatstvom slatkih plodova, koji su namenjeni za različitu upotrebu.

Slično šargarepi, uzgajaju se peršun i celer, i to korenasti i lisnati, sa najčešćom setvom krajem avgusta. Celer zahteva više organske materije od šargarepe. Kod lisnatog peršuna i celera listovi dospevaju za 60-70 dana posle nicanja. Tada se listovi seku, pri čemu se pazi da se ne povredi vegetacioni vrh. Zatim se usev prihrani sa 30-50 g azotnog đubriva po m2 i dobro zalije . U toku vegetacije listovi se mogu seci 3-5 puta.

Spanać je jednogodišnja biljka kratke vegetacije. Gaji se kao prolećni, jesenji i ozimi usev (jer leti cveta) i u zastićenoj bašti pre, posle ili između neke druge povrtarske vrste. Najpoznatije sorte su matador, varoflej i gaje se direktno iz semena.

Prema sadržaju šećera vina se dele na suva, polusuva, poluslatka i slatka vina, a prema boji na bela, roze i crvena.

Uzgoj vinove loze na okućnici je najstariji način gajenja. U dvorištima, pored kuća, gaje se pojedinačne biljke ili grupe od nekoliko biljaka. U baštama, na okućnici, može se gajiti i nekoliko desetina biljaka, naročito u vikend zonama pored velikih gradova. Priprema zemljišta za uzgoj vinove loze u dvorištima i na okućnici ima niz specifičnosti.