Сећате ли се јесени кад сте били мали и мириса печених паприка, ајвара, парадајза, џема? Видите ли у мислима бакин и мамин шпајз, уредно послаганих тегли са разним ђаконијама које су чекале зиму? Највише сте волели слатко, признајте!
Ајвар је пикантан специјалитет од укуваног поврћа, посебно пријатаног укуса, чију основу чине шиљата црвена паприка, плави патлиџан, бели лук и љута паприка. Популаран је на читавој територији Балкана. Зависно од квалитета паприке и додате количине љуте млевене паприке, постоје три врсте ајвара - благ, средње љут или врло љут. Ајвар се користи као намаз на хлеб или сендвич, као главни додатак јелима са роштиља или печеном месу или као салата. Име потиче од турске речи “хаyвар” што значи усољена икра.
Сушено воће и поврће има низ предности у односу на укисељено, замрзнуто или укувано! Будући да се оно не прокувава, већина витамина, минерала и осталих корисних састојака у њему остаје сачувана, а и одличног је укуса. Веома важно - сушеном воћу / поврћу не морамо додавати никаква хемијска средства и конзервансе као што то често радимо кад воће / поврће укувава или га киселимо како нам се не би покварило. Зато се осушени производи сматрају здравом храном. А добро је знати да готово свако воће или поврће сушењем можемо конзервирати.
Месо исечено на коцке помеша се са зачинима и самеље. Добро се умеси, додаје се вода и меси се док се месо не одваја од руке. Пуни се у танко црево, окачи на штап и просуши на промаји.
Прсте да полижеш .