Виноградарство :

Чокоти се саде у паровима, на сваком се образује по једно стабло са једноструком кордуницом. Кордунице су на два чокота у пару усмерене у супротним правцима. Парни чокоти се ослањају на заједничку потпору.

У току чувања, после алкохолне ферментације, вино сем стабилности стиче и укус и мирис, својства која дубље задиру у његову природу и која су прави носиоци његовог квалитета. Те одавно познате чињенице некада су још и више значиле при оцењивању квалитета вина, јер су методе хемијског испитивања биле слабо разрађене. О вредности вина судило се углавном на основу његовог спољашњег изгледа, по боји, а нарочито по укусу и мирису. Тако се, нпр. још у римско доба вино ценило на основу боје, мириса и укуса изражених скраћеницом COS (lat. color, odor i sapor). Иако су методе хемијског испитивања вина

Нека од најбољих вина која се производе од ове сорте долазе из области Cote D’Or и веома су скупа. Ова сорта има веома дугу историју, и гајила се још у 14.веку ...

Бело вино производи се по правилу од белих сората грожда. Међутим, оно се може добити и од црних сората грожђа под условом да се муљање подеси тако, да се покожица не цепа и да се са пресовањем кљука престане кад почне да отиче обојена шира. Остатак обојене шире у кљуку користи се за справљање црног вина. За справљање белог вина шира се одмах одваја од комине и без ње превире. Грожђе се прерађује у бело вино применом операција муљања грожђа, оцеђивања и цеђења кљука, сулфитирања, пречишћавања и ферментације шире.

С обзиром на употребну вредност, сорте се пре свега деле на винске и стоне. Винске сорте се деле на сорте за бела вина и сорте за црна вина. У сорте за бела вина сврставају се сорте са белим, жутим, зеленим, сивим и црвеним бобицама, од којих се производи бело вино. У сорти за црна вина има таквих код којих се бојене материје поред покожице налазе и у соку. Такве сорте се зову бојадисери.