Комбиновано гајење коза подразумева гајење на испаши и у стајама, и захтева фармски простор где се уз објекте налази и већи ограђен испуст. Оваквим начином гајења добија се више млека него класичним гајењем на паши. Истовремено се користе предности испаше и стаје тј. исхрана коза је под контролом одгајивача ...
У организацији исхране и целокупне производње коза од великог је значаја технолошки поступак, који предвиђа редослед у давању појединих хранива, број и време храњења коза.
Плесни су влакнасте гљивице које се могу наћи у сточној храни, како у кабастим тако и у концентрованим хранивима. Плесни могу да доведу до обољења млечних крава, посебно код животиња са слабим имунитетом, узрокујући болести познате као микозе.
Козијем млеку се данас придаје све већа пажња. У односу на производње других врста млека, производња козијег млека је у највећем порасту.
Претпоставља се да су биволи на просторе Балканског полуострва доспели у средњем веку и да су их са собом довели крсташи. Аклиматизовали су се на хладнију климу и раширили се и одомаћили у неколико земаља Балкана, као и на подручију јужне и југозападне Србије.