По својој бројности и географској распрострањености сјеничко-пештерска овца је најзаступљенији сој праменке на подручију Србије. Овај сој праменке се развио на Пештерској висоравни у околини Сјенице.
Колубарско говече (колубарац) било је распрострањено у северној Србији у подручију горњег тока реке Колубаре, у Колубарском басену и Мачви...
Сврљишка овца је праменка комбинованих особина,што значи да је подједнако добра за производњу млека, меса и вуне. Овај сој оваца је створен у Сврљигу, а гаји се углавном у југоисточној Србији.
Целогодишње гајење и презимљавање говеда на отвореном није модни хир већ нужност ако се жели постићи већа исплативост код производње меса на фарми. Готово нико не оглашава такав начин држања нити га новчано подупире јер индустрија и трговина немају директне користи од њега. Ни у свету по том питању није другачије. Засад нема доказа да ће животиње на паши у планини бити здравије и издашније ни да је плодност ливада већа ако говеда имају шталу.
Добра вентилација у шталама је неопходна јер има одличан ефекат на производњу млека, здравље и репродуктивну перформансу животиња. Она омогућава кравама да контролишу своју сопствену телесну температуру. Поред тога, обезбеђено је и снабдевање са свежим ваздухом у свим временским условима.