Органска производња јабуке у нашој земљи одвија се у екстензивним засадима старих аутохтоних сорти (будимка, кожара, колачара, шуматовка) и у новим засадима новостворених отпорних сорти у којима се примењују интензивније агротехничке мере (топас, прима, GoldRush).
Сви делови трњине су лековити: корен, кора, цвет, листови и плод. Узгаја се као жива ограда, појединачни грмови, стабла, или као украсна биљка, али и због свог бујног корена и стварања мноштва изданака ради спречавања ерозије.
У савременој производњи трешње резидба је обавезна мера, нарочито ако су стабла калемљена на слабо бујним подлогама и гајених у густом склопу. Трешња формира ретку и осветљену круну, јер се одликује слабијим разгранавањем.
Мушмула (Mespilus germanica) или дивља крушкица у Европи се гаји миленијумима, често се калеми на дуњу, крушку и глог, а рађа исте године. Дрво може да порасте до седам метара, цвета крајем априла. Укусни плодови се беру у јесен, а некада и после првих мразева.
Мишеви и зечеви су посебно штетни за младе воћњаке, јер су њежне саднице често једина храна до које могу доћи током хладне зиме. Посебно воле засаде јабуке, крушке, вишње.