Није да прогнозирам, дугорочна прогноза је ионако врло непоуздана (сетите се како су нам јесенас најављивали врло оштру зиму!) али у нашим крајевима ипак је пуно већа веројатноћа суво и вруће лето него кишно. Претерано наводњавање није добра идеја јер је питка вода све угроженији ресурс, а осим тога биљке тако немају мотивацију за развој дубоког корена који ће црпсти воду и храњиве материје из дубљих слојева земље...
Није случајност да у природи различите врсте биљака расту једна поред друге. Већина биљака ствара супстанце којима привлачи или одбија штетне инсекте, или их користи у борби против паразита. Али, једна врста нема универзалну одбрану, па су током дугог периода еволуције различите врсте пронашле начин за узајамну помоћ и тако створиле равнотежу.
Ако сте се питали у чему лежи тајна укуса и мега популарности латино-америчких салса, одговор је овде – томатиљо, љускави парадајз. Далеки рођак парадајза, из исте породице помоћница (Solanaceae) али из рода мерхурица (Physalis), плени пажњу и својим изгледом и незаборавним укусом који даје салсама, сосевима, салатама…
Одувек је било важно знати узгојити и сачувати властито семе. То је било важно јуче, у време хибрида, а штa тек да кажемо данас у време генетски модификованих биљака. За нас који узгајамо или желимо узгајати биљке за људску исхрану, "храну за здравље" како ја волим рећи, неопходно је и природно узгојено семе. Потребно нам је семе узгојено без минералних ђубрива и пестицида и које није "заштићено" отровима (црвено или зелено обојено семе).
Неразвијена друштвена свест, немогућност куповине квалитетног семена и превазиђена законска регулатива највеће су препреке за потенцијалне домаће узгајиваче индустријске конопље, закључено је на предавању Иницијативе за промену законске регулативе канабиса (Ирка), одржаном на Природно-математичком факултету у Новом Саду.