Целогодишње гајење и презимљавање говеда на отвореном није модни хир већ нужност ако се жели постићи већа исплативост код производње меса на фарми. Готово нико не оглашава такав начин држања нити га новчано подупире јер индустрија и трговина немају директне користи од њега. Ни у свету по том питању није другачије. Засад нема доказа да ће животиње на паши у планини бити здравије и издашније ни да је плодност ливада већа ако говеда имају шталу.
Како постићи равнотежу између &лдqуо;штеточина&рдqуо; и &лдqуо;корисних инсеката&рдqуо; у врту је велики изазов за свакога ко жели обрађивати свој врт без хемијских средстава. Јер, чист врт без корова и наметника измишљотина је хемијске индустрије која жели продати своје производе за сузбијање истих.
Зелено ђубрење је такво побољшавање земље, које је веома ефикасно. Леје или поједине слободне редове на лејама треба у септембру засејати семеном слачице, граорице, једногодишње детелине или мешавине за зелено ђубрење.
Свако живо биће, па и биљке које гајимо, најбоље се осећају у оптималним условима. Када су биљке &бдqуо;срећне и задовољне&лдqуо; дају нам плодове од којих живимо. Свако одступање од оптимума за биљку представља мањи или већи стрес са којим она мора да се избори.
У воћњаЈцима и виноградима се често гаје биљке које оплемењују тло и доприносе побољшању његових својстава. За покровне културе, односно за зеленишно ђубрење користе се обична грахорица, маљава грахорица, сточни грашак, слачица, соја, хељда, лупина.