Bašta :

To je višegodišnja zeljasta biljka, često sa više uspravnih stabljika koje su okrugle, gole ili pokrivene dlakama, visine 10-60 cm. Listovi se nalaze u prizemnoj rozeti. Liske su izduženo lancetastog oblika, tupog vrha, pri osnovi okru­gle, a po obodu cele. Lišće se lako raspoznaje po uzdužnim žilama, po kojima je biljka i dobila na­ziv žilovlak.

Dren raste na suvim, sunčanim i kamenitim mestima, naročito u pojasu hrastovih šuma. Dren je žbun ili nisko drvo, visoko 5-8 m. stablo i grane su pokrivene poleglim dlakama, a kora starijih stabala je ispucala u crvenkaste ljuspe, listovi su izduženo eliptičnog oblika, na vrhu zašiljeni, po obodu celi, naizmenično raspoređeni. Žuti cvetovi po 10-20 sakupljeni u štitaste cvasti, javljaju se pre olistavanja, već u martu. Cveta od februara do marta. Plod je viseća crvena koštunica, vrlo prijatnog ukusa.

Ribizla se sreće kao samonikla u vlažnim šu­mama, šikarama, a dosta se i gaji po baštama i vrtovima, na vlažnom i azotom bogatom zem­ljištu. Često se gaji kao dekorativna i medonosna biljka.

Mak je ne samo uljana već i vrlo važna lekovita biljka ali se kod nas slabo gaji. U semenu se nalazi 50-60 ulja koja se koriste za jelo. Mak (odnosno suve čaure) se koristi za dobijanje morfijuma i drugih alkaloida potrebnih za izradu raznih lekova. Morfijum je najvažniji alkaloid, služi za ublažavanje bolova,smirenje nerava,za nesanicu...

Gorki badem je biljka poreklom iz Male Azije i Mesopotamije, odakle se raširio u mnoge zemlje oko Sredozemnog mora. Raste u primorju i Makedoniji kao poludivlja biljka. Za razvoj su joj pogodna suva, topla i kamenita staništa.