Бели локвањ или лопоч је водена биљка са пливајућим листовима која припада фамилији локвања (Nymphaeaceae) Карактеришу га крупни цветови чија боја даје један део имена ове биљке (лат: albus значи бео). Други део имена потиче из грчке митологије у којој постоји прича о томе како се једна од нимфи преобратила у локвањ.
У свету је цвећарство уносан посао али Србија, иако је одлично поднебље за узгој цвећа, уместо да буде велики извозник, годишње извезе цвеће за око четири милиона евра, док је увоз троструко већи
Нигела или чурекот је једногодишња биљка. Припада породици Ranunculaceae. Достиже висину од 20-60 cm. Листови су светлозелени, више пута перасто дељени. Цветови су нежне грађе и веома лепог изгледа.
Наша земља богатством биљних врста увек изнова привлачи многе научнике и заљубљенике у самоникло биље. Међутим, осим интензивне пољопривреде и узгоја у монокултури, ботаничком биодиверзитету прети уношење страних брзоширећих врста. Једна од њих је и лажна (индијска) јагода.
Бели слез се гаји ради корена, лишћа и цветова. Сви ови делови садрже слузаве материје али их највише има у корену. У савременој медицини бели слез, а нарочито његов корен употребљава се за лечење обољење за дисање, кашља, астме и др. Садржај слузи у корену ове биљке износи око 35 %.