Иако је лимун суптропска зимзелена биљка, може се гајити и у нашим крајевима али уз посебну бригу и пажњу. Својим светлозеленим листовима, белим цветовима и мирисним жутим плодовима, унеће ведрину у сваки дом.
Биљне врсте које расту у природним стаништима могу се сертификовати као органски. Типични пример сакупљања дивљих биљних врста су зачинске траве и печурке које расту самоникло (нема пресађивања, плевљења).
Део биља које користимо за израду козметике можемо и сами узгојити. То је посебно практично за биљке попут алоја вере које се најчешће употребљавају сасвим свеже и без конзерванса имају врло кратак рок трајања. Ипак нису мале користи и од узгоја других биљака, чак и оних које лако можемо купити у оближњем дућану.
Ligustrum vulgare је самоникла врста, с крутим усправним растом. Ова врста је врло добра за резане живице, које остају релативно дуго ниске. Лигуструм је скроман у односу на земљиште. За густу живицу мора се годишње најмање два пута орезивати и то у пролеће и у јесен. Размножава се врло лако зеленим резницама.
Морач је лековита, ароматично-зачинска и медоносна биљка која се гаји због плодова богатих етарским уљима. Она се користе у прехрамбеној, фармацеутској и козметичкој индустрији.