Јавни позив за давања по хектару земље у износу од 18.000 динара данас је расписан, а пољопривредници ће моћи да своје захтеве поднесу све до 1. марта 2024.године.
У последњих пар месеци имали смо случајеве повратка српског воћа са граница, а разлог враћања пошиљки били су остаци инсектицида хлорпирифос на воћу.
Стога, у нашој земљи почиње да се примењује забрана бројних препарата за заштиту биља. Међутим, залиха тих пестицима на нашем тржишту је велика и то може престављати велики проблем.
Опис патогена. Xyлелла фастидиоса спада у специјализоване васкуларне бактерије које су избирливе на ксилем.
Иако углавном није специфична према домаћину, ова бактерија је специфична према врсти ћелија или ткиву биљке домаћина. У биљци се развија у судовима и међућелијском простору ксилема.
Увод. Проузроковач прашне краставости кромпира је гљива Спонгоспора су-бтерранеа.
Ова гљива је, између, осталог позната и као преносиоц – вектор неких вео-ма штетних фитопатогених вируса.
Увод. Овај вирус је присутан свугде где се гаји кромпир и зато се сматра да има опште распрострањење. Спада у средње штетне вирусе и смањује принос 10 – 20%.
Природни домаћини. Поред кромпира напада још паприку, дуван и парадајз. Осим тога, напада још Chrisantenum sibiricum, Galeopsis speciosa, Meliotus albus. Природни и експериментални домаћини су још из породице помоћница(Salanacae), мањим делом из породице штира (Amaranthacae) и пепељуга (Chenopodiacae).