У Србији је присутан веома велики број биљних врста. Значајан део њих припада лековитим и ароматичним биљкама, које успевају углавном на шумским стаништима. Сакупљање овог биља у циљу прераде је релативно скупо и зато се све више прелази на њихово вештачко гајење.
Ова биљка је позната и по називима мајчина душица, поповац, матерка или тамјаника. Расте на сунчаним брежуљцима и падинама, на опасним рубовима шума и, често, на малим ливадским мравињацима. Потребно му је много топлоте и сунца, те се зато добро држи на каменитим површинама и планинским суватима, где се из земље ослобађа много топлоте.
Ким се гаји ради плодова и етарског уља.У плодовима се налази 4-6 % етарског уља.Плодови кима употребљавају се у пекарству и посластичарству а етарско уље у медицини , козметици.
Зова или базга расте као грм или дрво високо 3 до 10 метара. На доњем делу стабла кора је светлосмеђа, а у горњем делу сиво-бела, помало избраздана и брадавичаста. Већ у близини земље избијају пострне крхке и лако ломљиве гране...
У нашој земљи се кантарион углавном сакупља из природе, али се може гајити и у плантажној производњи на домаћинствима као усев за додатни приход. Кантарион нема велике захтеве у погледу климе и земљишта. Добро подноси ниске температуре , али тражи доста светлости. За водом нема веће потребе, јер у корену задржава резерву. Успешно се може гајити на свим земљиштима осим забареним.