Зачинско и лековито биље :

Цветни пупољци артичоке састоје се од меснатих листића сиво-зелене боје, љубичасто замагљене главице. Артичока, арапски кхарсуф, рођена је на Средоземљу. Историчари тврде како су први одгајивачи артичоке били Египћани. Након Египћана као намирницу су је користили Грци, који су заслужни за њен садашњи назив, а користили су је као деликатес на својим гозбама. Посебно су је ценили и Римљани, римски ерудит Плиније Старији, први је почео да наглашавати лековитост артичоке.

Каћунак се нарочито среће на планинским ли­вадама и пашњацима, по шикарама и светлим шумама. Доста је распрострањен и на нашим планинама (Златибору и Тари). Иначе, има га по целој јужној Европи и Малој Азији. Каћунак као лековиту биљку спомињу још антички писци, пре свега Теофраст и Диоскорид. Назив потиче од персијске речи сахлеп што значи слузав.

Ђумбир је трајна гомољаста биљка, квргавог, неправилног облика, светложуте боје са танком корицом. Расте у топлим крајевима југоисточне Азије, Индије и Кине, као и у Африци, на Карибима, а долази са Јамајке где је веома цењен као зачин.

To је вишегодишња зељаста биљка, често са више усправних стабљика које су округле, голе или покривене длакама, висине 10-60 cm. Листови се налазе у приземној розети. Лиске су издужено ланцетастог облика, тупог врха, при основи окру­гле, а по ободу целе. Лишће се лако распознаје по уздужним жилама, по којима је биљка и добила на­зив жиловлак.

Дрен расте на сувим, сунчаним и каменитим местима, нарочито у појасу храстових шума. Дрен је жбун или ниско дрво, високо 5-8 м. стабло и гране су покривене полеглим длакама, а кора старијих стабала је испуцала у црвенкасте љуспе, листови су издужено елиптичног облика, на врху зашиљени, по ободу цели, наизменично распоређени. Жути цветови по 10-20 сакупљени у штитасте цвасти, јављају се пре олиставања, већ у марту. Цвета од фебруара до марта. Плод је висећа црвена коштуница, врло пријатног укуса.