Башта :

Као кулисе на сцени, дрвеће, жбуње и пењачице стварају позадину за цвеће.Дрвеће и жбуње стварају трајну сценографију баште. Дрвеће даје структуру и висину, сенку, дубину и израз баштенском пејзажу.

Цветни пупољци артичоке састоје се од меснатих листића сиво-зелене боје, љубичасто замагљене главице. Артичока, арапски кхарсуф, рођена је на Средоземљу. Историчари тврде како су први одгајивачи артичоке били Египћани. Након Египћана као намирницу су је користили Грци, који су заслужни за њен садашњи назив, а користили су је као деликатес на својим гозбама. Посебно су је ценили и Римљани, римски ерудит Плиније Старији, први је почео да наглашавати лековитост артичоке.

Пречника је до 15 cm, од жуте, преко смеђе до црно-зелене боје.

Каћунак се нарочито среће на планинским ли­вадама и пашњацима, по шикарама и светлим шумама. Доста је распрострањен и на нашим планинама (Златибору и Тари). Иначе, има га по целој јужној Европи и Малој Азији. Каћунак као лековиту биљку спомињу још антички писци, пре свега Теофраст и Диоскорид. Назив потиче од персијске речи сахлеп што значи слузав.

Ђумбир је трајна гомољаста биљка, квргавог, неправилног облика, светложуте боје са танком корицом. Расте у топлим крајевима југоисточне Азије, Индије и Кине, као и у Африци, на Карибима, а долази са Јамајке где је веома цењен као зачин.