Каћунак се нарочито среће на планинским ливадама и пашњацима, по шикарама и светлим шумама. Доста је распрострањен и на нашим планинама (Златибору и Тари). Иначе, има га по целој јужној Европи и Малој Азији. Каћунак као лековиту биљку спомињу још антички писци, пре свега Теофраст и Диоскорид. Назив потиче од персијске речи сахлеп што значи слузав.
Ђумбир је трајна гомољаста биљка, квргавог, неправилног облика, светложуте боје са танком корицом. Расте у топлим крајевима југоисточне Азије, Индије и Кине, као и у Африци, на Карибима, а долази са Јамајке где је веома цењен као зачин.
Кад је у башти потребан низак заклон или ветробран, за ту сврху идеална је жива ограда. Она ће бити лепа позадина, а истовремено извор хране и склониште за дивље животиње...
To је вишегодишња зељаста биљка, често са више усправних стабљика које су округле, голе или покривене длакама, висине 10-60 cm. Листови се налазе у приземној розети. Лиске су издужено ланцетастог облика, тупог врха, при основи округле, а по ободу целе. Лишће се лако распознаје по уздужним жилама, по којима је биљка и добила назив жиловлак.
Рибизла се среће као самоникла у влажним шумама, шикарама, а доста се и гаји по баштама и вртовима, на влажном и азотом богатом земљишту. Често се гаји као декоративна и медоносна биљка.