Неукротиви и неустрашиви хајдук Вељко Петровић остао је без даха када је 1809. у његов логор у Поречу угалопирала девојка на коњу, од умора обливеним знојем и пеном. Склизнула је вешто са седла и пришла софри, за којом је седео устанички вођа Неготинске Крајине, окружен суровим ратницима...
Када је крајем 19. века, чувени српски „нострадамус“ Митар Тарабић из Кремне, планинског села између Таре и Златибора, говорио о изградњи гвозденог пута кроз Мокру гору, нико није ни сањао да ће само неколико деценија касније, тачније 1916. године, у том делу западне Србије, почети изградња железничке пруге – чувене Шарганске осмице. Та пруга уског колосека и данас представља чудо градитељства због јединственог техничког решења у облику осмице, којим је на брду Шарган савладан велики успон од око 300 метара надморске висине.
Најпознатија народна веровања о конопљи настала су у прошлости, када је она гајена у сваком домаћинству и када је употреба тежине била велика. Већ између два светска рага, упоредо са променама које је доносио бржи индустријски развој, из године у годину све брже смањивана је производња конопље и зависност од њеног драгоценог влакна, тако да су све брже потискивана и веровања о њој.
Основна обућа већине становника у селима Србије до прве половине XX века били су опанци. Кожна, лака, плитка обућа, равног или олучастог облика састоји се од стопала, лица и опуте или каиша за везивање. Од основне форме, комада коже величине и облика стопала, који је у прошлости задовољавао елементарну човекову потребу за заштитом стопала, на простору Србије у вишевековном трајању развило се неколико врста опанака.
У Европи, а можда и веома ретко у свету, мало је земаља у којима се земљано посуђе прави као и вековима раније, печењем на отвореној ватри, на температури од 700 степени Целзијуса, која је двоструко нижа од оне у пећима за керамику. Пре десетак година и у овом селу, надомак Ужица, грнчарство је увелико стагнирало, а онда се десила неочекивана експанзија, а занат су прихватили млади ствараоци. Сада је грнчарство на граници заната и уметности.