Традиција :

Обичај ношења накита код Срба имао је у прошлости двојаку улогу: естетску и симболичну. Накит је коришћен како да улепша особу која га носи, тако и да укаже на њен положај, сталеж и религиозну припадност. Симболика накита код жена имала је нарочито значење у периоду њене припреме за удају, када се значајно мењао њен друштвени статус.

Народна ношња Срба је веома лепа и разнолика. Одевни предмети који је чине, било да су намењени женама или мушкарцима, састоје се од различитих детаља и украса. Изглед народне ношње зависи из ког краја Србије потиче, али и од утицаја других култура у непосредној близини.

Леп пример народног градитељства у Србији представљају мале дрвене кућице, собрашице, које су обично подизане у порти цркве. Оне су служиле за обедовање, окупљање сродника и њихових пријатеља, приликом црквених празника. Назив собрашице потиче од словенске речи собрање, што значи сакупљање, зборовање. У неким крајевима Србије звали су их и соврашице, софре, шатре.

Србија је, по мишљењу великог броја њених житеља, најлепша земља на свету. Њеној лепоти и посебности не доприносе само природна богатсва, људи и материјални и духовни остаци прошлих времена, већ снажан доживљај Божанске светости, који је био присутан у српском бићу...

Воденице су у Србији некада биле саставни део пејзажа и сеоске архитектуре. Већина њих се налазе у аутентичном, природном амбијенту, поред потока, мањих река, готово увек окружене веома лепом бујном природом. У воденицама се млело жито и добијало брашно за хлеб, који је био главни артикал и храна за народ...