Традиција :

Не може нико бити добар Србин, а да, пре свега, није добар човек...

Постоји једна наивна заблуда да се могу променити станиште и начин живота, а да се у души не збуде никаква друга промена. Таква мисао је, сама по себи, будаласта, али распрострањена. Вера, морал, традиција, обичај, све оно што нас држи чврсто укорењенима, не могу да мењају место свог постанка и развоја; преласком у град, све се то мења, јер се мења носилац традиције, обичаја и морала. Сељак не може преко граница предачких заповести; грађанин се, начелно, одриче култа предака и анализира њихово понашање не по начелима морала и обичаја, вере и традиције, него по начелима разума...

Исхрана код Срба у 19. веку могла би се описати као конгломерат различитих националних кухиња. У то доба уочљив је јак утицај турске кухиње. Ипак, на развој српске кухиње, најпре је битно утицала Византија, која је и сама представљала мешавину балканских и оријенталних елемената. Византијско царство, као водећу силу на нашем поднебљу, замениће Османско царство, које је било сила у сваком смислу те речи. Његови јаки утицаји оставили су дубок траг у свим сферама живота, па и на начин исхране...

Хлеб уједињује душу и тело.Више од три милијарде људи на земљи свако - дневно једе неку од више стотина врста хлеба. У једном од више десетина музеја ХЛЕБА у Европи, власништво Слободана Јеремића-Јеремије у Пећинцима, приказано је 96 обрађених хлебова. У музеју постоји и око 2.000 сеоских предмета сакупљених од Драгаша до Таванкута.

Како је Драгољуб Мијатовић и поред неверице својих сељака и инжењера, са врха Копаоника спровео воду на своје имање кроз канал дуг 18км, кроз огромне стене, преко провалија и стрмих литица на којима како каже "птица није могла да се одмори". Објављено у листу Политика 17.11.1928. године.