Село је одбрана од кризе. Када дође до слома светских финансија и банкрота Србије, биће пресудно важно како да се прехрани становништво. Онај који живи у небодеру и купује у супермаркету изненада ће се наћи у великој невољи када не буде могао да купи храну. Зато је важно да што више грађана крене на село и да обезбеди у сопственој производњи храну...
Поздрав свима! Овде сам да Вам напишем мало о искуству зачетка нашег независног еко имања. Још је сам почетак, пуно тога је било рађено, а опет треба још толико тога урадити да би ту могли да будемо целе године...
Свакодневно нас са разних страна бомбардују рекламама за јефтине прехрамбене производе свих категорија, од свежег воћа, поврћа и меса до прерађевина и конзервираних намирница. Међутим, колико се вас заправо запита да ли је цена коју платите на каси, када купујете јефтину храну, заправо реална цена? Или заправо постоје још неки скривени трошкови о којима вам нико неће рећи?
Предлажем да се цео језик сажме у две речи. Он је већ и сажет, и ви већ погађате да су то речи: јеботе и супер! Не знам треба ли да свој предлог образлажем. Докле ћемо каскати за животом? Предлажем нешто што је одавно наша стварност (и стрепим: да ли ће мој предлог бити усвојен!) Смешно је затварати очи пред реалношћу. То, што ја предлажем, већина је већ усвојила, и мањини се предлаже да нам се придружи, како не бисмо кварили утисак. Ја не тражим да се то уведе, него да се призна и озакони кад је већ дошло спонтано.
Краљевина Југославија је пред Други светски рат била пета сила у свету по производњи свиле, а онда је предност дата нафти и синтетици која се од ње прави. Дудови су посечени, скупе машине уништене и сурово угашена индустријска грана од које је било само користи.