У Србији данас има близу милион незапослених. Истовремено од близу 4.600 села, свако четврто, или око 1.200 њих, је на путу нестајања. Тако ће за деценију и по у њима остати само споменици као доказ скорашњег живота. И док људи у градовима немају посла у селима нема ко да ради. Села изумиру, а не користи се шанса да се ти негативни трендови на српском селу зауставе, а самим тим и да се развијају рурална подручја...
Углавном се под органском храном мисли на воће и поврће, али понекад овај израз употребљавамо и за храну животињског порекла (када су животиње отхрањене на здрав и природан начин). Мисли се на специфичну производњу хране, без употребе пестицида и осталих хемикалија. Намирнице добијене на овај начин без сумње су најздравије, али их треба конзумирати што свежије, јер се без вештачких средстава не могу дуго одржати.
И ове године сад већ традиционално, били смо сведоци негативних појава у нашој пољопривреди, као што су високе цене појединог воћа и поврћа на нашим пијацама и нови протести малинара. Многи ће наводити различите разлоге за ове појаве или указивати на различите кривце. Међутим, чињеница је да у српској пољопривреди тешко да ишта може да се подведе под правилност, осим да постоји много проблема који у великој мери утичу на све нас.
Прехрамбени отпад представља сложен еколошки, друштвени и економски проблем са којим се суочавају све земље, а који би требао да се решава на глобалном и локалном нивоу. Резултати истраживања Шведског института за храну и биотехнологију указују да се једна трећина произведене хране за људску исхрану баци на глобалном нивоу, што је око 1,3 милијарди тона годишње [1]. Од тога, скоро половина још увек јестиве и здраве хране у домаћинствима. супермаркетима, ресторанима, болницама и кетеринг компанијама заврши у канти за смеће. Прехрамбени отпад настаје у свим фазама ланца снабдевања, почев од ...
Природа одувек обезбеђује и омогућава егзистенцију човечанства. Пружа му животну средину, храну, лекове, енергију и остваривање осталих, како свакодневних, тако и посебних потреба. Са проширивањем сазнања о животу биљака, њиховој корисности и практичних искустава њихове употребе, повезаност човека са биљкама се непрестано продубљује. Човек је постепено научио да гаји многе врсте биљака и да повећава њихов привредни принос и квалитет производа...