Од сто најугроженијих животињских и биљних врста, ако се за њих узму оне што су се нашле на списку Међународне организације за заштиту животне средине, представљеном на еколошкој конференцији у Јужној Кореји, ниједна не живи у Србији. И можда је и боље што нам природа није поверила неке од својих тренутно највећих реткости. Јер, подручја која уживају највиши степен заштите због свог богатства флором и фауном у Србији су малобројна и покривају мањи проценат територије него што је европски стандард. Чак и у оквиру њих, не би најугроженије врсте имале мира, јер нам и по националним парковима ...
"Као професори српског језика, ви сте чувари нашег језика и културе. Учите ученике да воле своју земљу. Често се може чути како професори својим најбољим ученицима саветују да што пре оду одавде. Почело је да се подразумева да је најбољи успех у школи сигурна пропусница за одлазак из Србије. Хајде да преокренемо перспективу! Укажите најбољим ученицима на то да треба да остану у Србији јер ће јој, као најбољи, помоћи да се опорави и постане боље место за живот. Не дозволите им да оду и да препусте земљу свакојаком олошу!"
Поводом Међународног дана задругарства, који се од 1923. године обележава сваке прве суботе у јулу, Друштво аграрних економиста Србије (ДАЕС), у сарадњи са Савезом пољопривредних инжењера и техничара Србије (СПИТС) и Задружним покретом (ЗП), у суботу, 6. јула 2013. године, са почетком у 10.30 часова у сали Савеза инжењера и техничара Србије, Београд, Кнез Милоша 7а⁄ III организује (без плаћања котизације)
Земљорадничке задруге су више од 150 године биле основни облик удруживања ситних породичних пољопривредних газдинстава у Србији и чиниле су окосницу развоја пољопривреде. Заузимају највећи број (око 60%) од свих облика задруга у нашој земљи, мада се и њихов број из године у годину смањује. Данас је у Србији регистровано око 1400 земљорадничких задруга, од чега је само мали број активан.
Сељак треба да производи намирнице, не „средства за исхрану“, пуњаче стомака загађене хемијом, нискоквалитетне због монокултурне производње, који дају само непотребну тежину. Сељак треба да је као Учитељ, да учи људе поштовању према живим бићима око нас: према Биљкама и Животињама, и према Мајци Земљи!