Земља :

Радили сте вредно и имате уштеђевину коју би сте сада да уложите у неки бизнис. Од родитеља сте наследили земљу коју дуго већ нико не обрађује. Чули сте да је воћарство уносан бизнис, а понешто и знате о производњи а хвала богу умете да се снађете и жељни сте новог знања па ћете и финесе савладати. Коначно сте преломили и уложили тешко стечен новац у воћњак. Са пуно рада, труда и зноја успели сте да заснујете успешну производњу и полако вам се ближи прва берба. Међутим оно што вам нико није рекао да вас након производње чека можда и мукотрпнији посао а то је пласман вашег воћа...

Микроорганизми у компосту које смо нанели на раније протресено земљиште плоскорезом, активно једу порезано корење корова и многобројне њихове изданке. Виша температура леја и присуство хранљивих раствора у њима, провоцирају још у јесен ницање семена корова у лејама. Доспевши под јесење мразеве, овај коров бива уништен, не успевши да се осемени. Тако се леје ослобађају корова, без посебних начина борбе, без физичких напора, без набавке и употребе разних хербицида. Искорењењем корова из башти повећавамо родност култура...

Азот служи за формирање беланчевина, без њега нема угљених хидрата, т.ј. жељеног приноса житарица, поврћа и воћа. Чим су људи ово схватили, поставило се питање: где и како узети овај „беживотни“ азот, од којег зависи наш живот? Нећу се удубљивати у суштину овог проблема. Специјалисти га познају боље, а народне експериментаторе не интересује историја и теорија, већ пракса. Па, то је тако...

Добијени компост, после компостирања, можемо дирекно употребити, т.ј. уносити га као биолошки активну супстанцу у пластенике, у леје, на њиве. Посипамо га по површини и одмах се убaцује у аеробни слој...

Дошло је време када се сеје рани парадајз. Веома је важно посејати квалитетно семе, јер ће се, уз правилну негу, остварити позитиван финансијски ефекат. Како сада урадимо, то ће умногоме одредити наш резултат на крају узгоја...