Zemlja :

Radili ste vredno i imate ušteđevinu koju bi ste sada da uložite u neki biznis. Od roditelja ste nasledili zemlju koju dugo već niko ne obrađuje. Čuli ste da je voćarstvo unosan biznis, a ponešto i znate o proizvodnji a hvala bogu umete da se snađete i željni ste novog znanja pa ćete i finese savladati. Konačno ste prelomili i uložili teško stečen novac u voćnjak. Sa puno rada, truda i znoja uspeli ste da zasnujete uspešnu proizvodnju i polako vam se bliži prva berba. Međutim ono što vam niko nije rekao da vas nakon proizvodnje čeka možda i mukotrpniji posao a to je plasman vašeg voća...

Mikroorganizmi u kompostu koje smo naneli na ranije protreseno zemljište ploskorezom, aktivno jedu porezano korenje korova i mnogobrojne njihove izdanke. Viša temperatura leja i prisustvo hranljivih rastvora u njima, provociraju još u jesen nicanje semena korova u lejama. Dospevši pod jesenje mrazeve, ovaj korov biva uništen, ne uspevši da se osemeni. Tako se leje oslobađaju korova, bez posebnih načina borbe, bez fizičkih napora, bez nabavke i upotrebe raznih herbicida. Iskorenjenjem korova iz bašti povećavamo rodnost kultura...

Azot služi za formiranje belančevina, bez njega nema ugljenih hidrata, t.j. željenog prinosa žitarica, povrća i voća. Čim su ljudi ovo shvatili, postavilo se pitanje: gde i kako uzeti ovaj „beživotni“ azot, od kojeg zavisi naš život? Neću se udubljivati u suštinu ovog problema. Specijalisti ga poznaju bolje, a narodne eksperimentatore ne interesuje istorija i teorija, već praksa. Pa, to je tako...

Dobijeni kompost, posle kompostiranja, možemo direkno upotrebiti, t.j. unositi ga kao biološki aktivnu supstancu u plastenike, u leje, na njive. Posipamo ga po površini i odmah se ubacuje u aerobni sloj...

Došlo je vreme kada se seje rani paradajz. Veoma je važno posejati kvalitetno seme, jer će se, uz pravilnu negu, ostvariti pozitivan finansijski efekat. Kako sada uradimo, to će umnogome odrediti naš rezultat na kraju uzgoja...