Козији стајњак спаде у групу "топлих" стајњака (као и овчији и коњски). По својим особинама козије ђубре је најбоље од свих других сточних врста ђубрива. Према неким анализама, козији стајњак садржи 27%-28% азота, 2,3-2,5% фосфорне киселине (P2О5) и 2,3-3,4% поташе (К2О). Нарочито је погодан за повртарску и воћарску производњу.
Кељ пупчар је веома захвална култура, јер се може гајити као друга култура после скидања раних повртарских (грашак, кромпир, спанаћ) и ратарских усева (пшеница). Да би се обезбедила успешна производња неопходно је наводњавање. Кељ пупчар има умерене захтеве за топлотом и веома добро подноси мразеве и до -10 па чак и -20 краткотрајне. При дејству слабих мразева побољшава се квалитет пупова. Захтева доста воде у земљишту и веома плодна земљишта.
Плодови вишње намењени за прераду у ракију беру се у пуној зрелости или нешто касније, зато што тада садрже највише шећера и имају најбоље изражену арому. Добро би било да се плодови беру без петељки, јер ако се петељке не уклоне приликом бербе, при врењу се ствара непријатан мирис, који током дестилације прелази у ракију. Плодови вишње могу се користити са коштицама или без њих. Наравно, квалитетнија ракија се добија ако се коштице уклоне.
Један од врло вредних производа оваца, којем се неоправдано не придаје одговарајућа важност је овчије ђубриво. У поређењу са говеђим , овчије ђубриво има више азота, калцијума и калијума, који га чине вреднијим за биљну храну.
У нашим условима као други усев веома успешно се производе краставци за туршију и индустријску прераду, и то краставци ситних плодова у типу корнишона. Тиквице у другом усеву се углавном користе као сасвим младе за вариво. За тиквице су посебно повољни простори на којима је предходно била производња расада (отворене и затворене леје, пластеници и стакленици) гајењем тиквица на тим теренима не долази до закоровљености а због високе плодности, тиквице веома добро успевају.