Земља :

У ливадској флори јужне и средње Европе, проширен је род Scorzonera са око 100 врста, а Sc. Hispanica, од које потиче повртарска култура црни корен, највише је раширена у Шпанији. У средњем веку, црни корен је био познат као лековита биљка и користио се као противотров од уједа змија, затим против куге, епилепсије, срчаних, бубрежних и очних болести. У 16. веку, у Шпанији се први пут, спомиње гајење црног корена као поврћа. Каније се проширио у средњу и источну Европу.

Проређивање плодова је редовна и веома важна помотехничка мера која се редовно примењује у већине воћних врста, а поготово код јабуке и брескве. На мањим површинама и када је у питању мањи број стабала могуће је радити ручно проређивање плодова, али када је у питању већа површина онда се то мора радити хемијским путем.

Краставац у заштићеном простору расте врло брзо и даје високе приносе, па због тога земљиште мора бити добро припремљено и обезбеђено приступачним хранивима. Земљиште мора бити добро припремљено, са добрим ваздушним и високим водним капацитетом, добро обезбеђено минералним и органским хранивима.

Трњина (Prunus spinosa) понекад и називана трнула, трнавка, трн, црни трн, дивља шљива,мачја шљива, је ситна црна бобица, опорог укуса. Јестива је за људе али кад се једе стеже усне као стипса.

Бели корен је слабо позатно, боље рећи заборављено, поврће, иако су га познавали и стари Грци и Римљани. Код нас производња није позната, али његов дивљи рођак, који је заступљен међу ливадским биљкама, у континенталном, користи се у пролеће, заједно са осталим самониклим биљкама.