Istorija :

Narodna nošnja Srba je veoma lepa i raznolika. Odevni predmeti koji je čine, bilo da su namenjeni ženama ili muškarcima, sastoje se od različitih detalja i ukrasa. Izgled narodne nošnje zavisi iz kog kraja Srbije potiče, ali i od uticaja drugih kultura u neposrednoj blizini.

Lep primer narodnog graditeljstva u Srbiji predstavljaju male drvene kućice, sobrašice, koje su obično podizane u porti crkve. One su služile za obedovanje, okupljanje srodnika i njihovih prijatelja, prilikom crkvenih praznika. Naziv sobrašice potiče od slovenske reči sobranje, što znači sakupljanje, zborovanje. U nekim krajevima Srbije zvali su ih i sovrašice, sofre, šatre.

Vodenice su u Srbiji nekada bile sastavni deo pejzaža i seoske arhitekture. Većina njih se nalaze u autentičnom, prirodnom ambijentu, pored potoka, manjih reka, gotovo uvek okružene veoma lepom bujnom prirodom. U vodenicama se mlelo žito i dobijalo brašno za hleb, koji je bio glavni artikal i hrana za narod...

Ishrana kod Srba u 19. veku mogla bi se opisati kao konglomerat različitih nacionalnih kuhinja. U to doba uočljiv je jak uticaj turske kuhinje. Ipak, na razvoj srpske kuhinje, najpre je bitno uticala Vizantija, koja je i sama predstavljala mešavinu balkanskih i orijentalnih elemenata. Vizantijsko carstvo, kao vodeću silu na našem podneblju, zameniće Osmansko carstvo, koje je bilo sila u svakom smislu te reči. Njegovi jaki uticaji ostavili su dubok trag u svim sferama života, pa i na način ishrane...

Hleb ujedinjuje dušu i telo.Više od tri milijarde ljudi na zemlji svako - dnevno jede neku od više stotina vrsta hleba. U jednom od više desetina muzeja HLEBA u Evropi, vlasništvo Slobodana Jeremića-Jeremije u Pećincima, prikazano je 96 obrađenih hlebova. U muzeju postoji i oko 2.000 seoskih predmeta sakupljenih od Dragaša do Tavankuta.