Tradicija :

Ne može niko biti dobar Srbin, a da, pre svega, nije dobar čovek...

Postoji jedna naivna zabluda da se mogu promeniti stanište i način života, a da se u duši ne zbude nikakva druga promena. Takva misao je, sama po sebi, budalasta, ali rasprostranjena. Vera, moral, tradicija, običaj, sve ono što nas drži čvrsto ukorenjenima, ne mogu da menjaju mesto svog postanka i razvoja; prelaskom u grad, sve se to menja, jer se menja nosilac tradicije, običaja i morala. Seljak ne može preko granica predačkih zapovesti; građanin se, načelno, odriče kulta predaka i analizira njihovo ponašanje ne po načelima morala i običaja, vere i tradicije, nego po načelima razuma...

Ishrana kod Srba u 19. veku mogla bi se opisati kao konglomerat različitih nacionalnih kuhinja. U to doba uočljiv je jak uticaj turske kuhinje. Ipak, na razvoj srpske kuhinje, najpre je bitno uticala Vizantija, koja je i sama predstavljala mešavinu balkanskih i orijentalnih elemenata. Vizantijsko carstvo, kao vodeću silu na našem podneblju, zameniće Osmansko carstvo, koje je bilo sila u svakom smislu te reči. Njegovi jaki uticaji ostavili su dubok trag u svim sferama života, pa i na način ishrane...

Hleb ujedinjuje dušu i telo.Više od tri milijarde ljudi na zemlji svako - dnevno jede neku od više stotina vrsta hleba. U jednom od više desetina muzeja HLEBA u Evropi, vlasništvo Slobodana Jeremića-Jeremije u Pećincima, prikazano je 96 obrađenih hlebova. U muzeju postoji i oko 2.000 seoskih predmeta sakupljenih od Dragaša do Tavankuta.

Kako je Dragoljub Mijatović i pored neverice svojih seljaka i inženjera, sa vrha Kopaonika sproveo vodu na svoje imanje kroz kanal dug 18km, kroz ogromne stene, preko provalija i strmih litica na kojima kako kaže "ptica nije mogla da se odmori". Objavljeno u listu Politika 17.11.1928. godine.