Zdrava Srbija :

Knjiga Bašte kao nekad monahinje Atanasije Rašić daje obimno uputstvo kako da se stvori i održava tradicionalno bio vrtlarstvo i organska poljoprivreda, kada i šta sejati, kako sačuvati biljke bez hemije. Zdrava hrana i zdrava zemlja ...

Da bi se na jednom području zasnovala organska poljoprivredna proizvodnja, ono mora ispunjavati precizno definisane uslove. To su izolovanost zemljišnih parcela, stočarskih farmi i prerađivačkih kapaciteta od mogućih izvora zagađenja, zatim odgovarajući kvalitet vode za navodnjavanje, te usklađen razvoj biljne i stočarske proizvodnje i osposobljenost stručnjaka i proizvođača za organsku poljoprivredu.

Ako bi smo se figurativno izražavali prilikom određenja pojma porodice, onda bismo je mogli odrediti i kao ciglu u zidu građevine zvane civilizacija. Porodicu, dakle, možemo videti kao osnovni gradivni materijal ljudskoga roda i svih vidova i oblika njegovog postojanja od praiskoni do današnjeg dana.

Ponašaju se poput bogova. Prisvajaju vode, šume, prirodu, a sada i seme. Pitanje je kada će vrle evropske privatne korporacije da prisvoje vazduh i početi da ga naplaćuju. Prema svemu sudeći, to je moguće i zapravo vrlo verovatno. Naime, evropska kompanija Sindženta, koja inače proizvodi GMO seme, sada želi da patentira seme paprike. Da, dobro ste pročitali. Oni žele da patentiraju seme, što znači da bez dozvole više niko nigde neće moći da posadi papriku.

Poslednjih nekoliko decenija nemamo ni trunku straha kada u svoj jednjak ubacimo sumanuto velike količine šećera, aditiva i veštačkih masti sakrivenih u keksićima i gricklaicama – ali smo u istom razdoblju naučili da se užasavamo jaja, maslaca i slanine jer su „masni“. Hrana na kojoj su vekovima odrastale generacje koje nisu znale šta su kardiovaskularna oboljenja – bila je mast. Današnji apsurd jedenja rafinisanih biljnih ulja na svu sreću polako odlazi u zaborav - tamo gde mu je i mesto.