Здрава Србија :

Књига Баште као некад монахиње Атанасије Рашић даје обимно упутство како да се створи и одржава традиционално био вртларство и органска пољопривреда, када и шта сејати, како сачувати биљке без хемије. Здрава храна и здрава земља ...

Да би се на једном подручју засновала органска пољопривредна производња, оно мора испуњавати прецизно дефинисане услове. То су изолованост земљишних парцела, сточарских фарми и прерађивачких капацитета од могућих извора загађења, затим одговарајући квалитет воде за наводњавање, те усклађен развој биљне и сточарске производње и оспособљеност стручњака и произвођача за органску пољопривреду.

Ако би смо се фигуративно изражавали приликом одређења појма породице, онда бисмо је могли одредити и као циглу у зиду грађевине зване цивилизација. Породицу, дакле, можемо видети као основни градивни материјал људскога рода и свих видова и облика његовог постојања од праискони до данашњег дана.

Понашају се попут богова. Присвајају воде, шуме, природу, а сада и семе. Питање је када ће врле европске приватне корпорације да присвоје ваздух и почети да га наплаћују. Према свему судећи, то је могуће и заправо врло вероватно. Наиме, европска компанија Синџента, која иначе производи ГМО семе, сада жели да патентира семе паприке. Да, добро сте прочитали. Они желе да патентирају семе, што значи да без дозволе више нико нигде неће моћи да посади паприку.

Последњих неколико деценија немамо ни трунку страха када у свој једњак убацимо сумануто велике количине шећера, адитива и вештачких масти сакривених у кексићима и грицклаицама – али смо у истом раздобљу научили да се ужасавамо јаја, маслаца и сланине јер су „масни“. Храна на којој су вековима одрастале генерацје које нису знале шта су кардиоваскуларна обољења – била је маст. Данашњи апсурд једења рафинисаних биљних уља на сву срећу полако одлази у заборав - тамо где му је и место.