Voćarstvo :

Dren je listopadni grm ili nisko drvo, do 8 m visine, sa zaobljenom gustom krošnjom. Mlade grančice su zelenkastosmeđe i većinom fino dlakave. Listovi su naspramni, jajasti, sa dugačko izvučenim vrhovima. Cvetovi su žuti. Javljaju se rano, pre listanja, sakupljeni u štitaste cvasti, pravilni su i četvoročlani. Cveta u februaru i martu. Žutim cvetom okićene krošnje drena ukrase prirodu u to vreme .

Ovaj način kalemljenja koristi se kada je podloga deblja od kalem grančice i kad ne možemo da kalemimo prostim ili engleskim spajanjem tokom proleća. Retko se primenjuje u rasadnicima ali se često koristi pri prekalemljivanju voćnih zasada kada jednu sortu želimo da zamenimo sa drugom ili pri kalemljenju na okućnicama kada se na odnegovanu podlogu kalemi neka autohtona sorta ili pojedine sorte koje se retko sreću u ponudi rasadničara.

Pre nego što počnete da orezujete, važno je da razumete kako drveće i žbunje raste. Postoje dve osnovne faze rasta. U proleće počinje talas novih izdanaka jer svako drvo nastoji da sebi obezbedi što bolju poziciju u odnosu na svetlost. Sredinom leta taj rast se usporava, a energija se usmerava na sazrevanje plodova koji su već na drvetu, kao i na stvaranje novih plodova za sledeću sezonu. Krajem leta moguća je kratkotrajna, druga faza rasta listova. Ovaj raspored možete da iskoristite tako što ćete orezivati zimi, ako želite da biljka više raste, a leti ako želite da kontrolišete bujnost.

Na osnovu poznavanja cvetanja, tj. podudarnosti u cvetanju pojedinih sorata i mogućnosti međuoplodnje sastavlja se sortiment i raspored sorata u voćnjaku. Međusobno ne mogu oploditi sorte crveni delišes, ričared, starkrimson jer su nastale mutacijom pupoljka od crvenog delišesa. Polen jabuka kanadske renete, boskopke, džonagolda i krušaka kaluđerke, dilove i jakovka ne može oploditi ni jednu sortu.

Dugoročni ciljevi oplemenjivanja domaće šlive su stvaranje novih sorti najbolje prilagođenih agroekološkim uslovima umereno kontinentalne klime, otpornih prema niskim zimskim temperaturama, poznim prolećnim mrazevima i suši, otpornih prema virusu šarke šljive i prouzrokovača ekeonomski značajnih bolesti.