Zemlja :

Pre nego što odgovorim na pitanja o primeni agrotehnike prirodne zemljoradnje, moram da kažem šta sve spada u tu agrotehniku, čime i zbog čega se ona razlikuje od primene „savremene“ agrotehnike, zasnovane na dubokom prekopavanju ili oranju zemljišta, na primeni sirovog (nefermentisanog) stajnjaka, zelenog đubriva i mineralnih đubriva.

Koliko je svetlost važna govori, na primer, sledeće poređenje istorijskih fakata. Pre više od 4500 godina, kako piše u istorijskim spisima, zemljoradnici drevnog carstva Sumera između reka Tigra i Eufrata dobijali su prinose pšenice oko 5 t/ha. Zemljoradnja se obavljala uz zalivanje, a njive Sumera su bile na ledinama starih gradskih smetlišta, na zemljištu koje je bilo zasićeno živim zemljišnim organizmima.

Gliste su pravi mali orači koji ruju površinu zemlje. Dok gutaju velike količine životinjskog izmeta, zemlje ili trule vegetacije, stvaraju ogromne količine humusa. Procenjuje se da na zelenim engleskim poljima gliste godišnje proizvedu oko 20 tona humusa po hektaru. Još marljivije od njih su gliste u dolini Nila. One mogu proizvesti neverovatnih 2 500 tona humusa po hektaru. Tako ”obrađena“ zemlja je rahlija, bolje upija vodu i plodnija je.

Baš kompostna gomila je garant plodnosti zemljišta vaše bašte i garant visokih, stabilnih, ekološki čistih prinosa. Baš ona određuje kakva će vam biti bašta. Baš ona omogućava ili ne omogućava da štedite fizičku snagu i novčana sredstva prilikom obrade bašte. Ona diktira uslove pod kojima je biti ili ne biti prinosima vaše bašte u ozloglašenoj „zoni rizične zemljoradnje“. Zbog toga i jeste Kraljica. Baš zbog toga se treba i odnositi prema njoj sa dužnom pažnjom i više od toga jer je živa. A sve što je živo zahteva posebno razumevanje, pažljiv pristup i brigu.

Najbolje je saditi u jesen jer se tako sadnicama daje dovoljno vremena da se prime i ostvari veza između korenovog sistema i podloge. Sve do proleća zemljište ima optimalnu vlažnost što je veoma bitan uslov za dobar prijem sadnica. Sadnice posađenje u jesen daleko brže kreću sa vegetacijom od onih posađenih u proleće i nije ih potrebno zalivati što je znatna ušteda kod velikih zasada. Kod jesenje sadnje treba voditi računa da se ona obavi kad zemljište nije smrznuto.