Zemlja :

Kelj pupčar je kod nas malo poznato povrće, pa se zato i veoma malo gaji. U poslednje vreme čine se pokušaji da se gajenje ovog cenjenog povrća proširi. U zapadno evropskim zemljama kelj pupčar se gaji masovno. Za ishranu kod kelja pupčara koriste se razrasli pupoljci, glavičice koje se formiraju na stablu u pazuhu listova.

Biodinamička poljoprivreda je dala dobro poznatu formulu da osnov ekološke zaštite ne leži u upotrebi hemijskih otrova već u stvaranju i pospešivanju otpornosti biljaka i životinja, a to se može postići samo kompletnim poštovanjem bioloških zakona i razumnim mešanjem u prirodne lance ishrane.

Neke ukrasne, lekovite i začinske biljke se seju sa povrćem i voćem da ih zaštite jer stvaraju materije koje su smrt za mnoge mikroorganizme a i odbijaju štetočine i izazivače bolesti. Ako se umesto jedne u lejama bašte gaji više kultura prednost je mnogostruka.

Gotovo u celoj Evropi, sve do 60° severne geografske širine, u vinogradima i voćnjacima, na njivama i uz živice, nekada je, dok nismo tako intenzivno u poljoprivredi koristili herbicide, svuda samoniklo rastao divlji matovilac...

Zbog toga što nauka do danas nije dala odgovor na niz nepoznanica o životu u širem smislu reči biodinamičari slede razumljive pretpostavke Štainera koji je opisao "kosmičke formirajuće sile u igri i na delu" u tlu i stanicama živih organizama, sile koje su mogle pokrenutu elemente na čudesna ponašanja u "traganju" i "uzajamnom spajanju i otpuštanju" kako pri kelatiranju u tlu, tako i enzimskim procesima (hemoproteini u krvi i zeleni hlorofil u listu).